"Da sam juče umro ne bih znao da se zove Ljubica...": Priča dvoje Beograđana vraća veru u SVE!

Psiholog Vladimir Đurić nas uvek ostavi zamišljenim nakon čitanja njegovih zapisa na Fejsbuku. Ovoga puta radi se o tome koliko smo zaista svesni pored koga živimo i šta zapravo od ljudi iz okoline možemo da naučimo. O pravim vrednostima, o tome šta je iskonski važno i trajno.

Nakon ovog teksta ćete se verovatno i sami zapitati ko su vaše komšije kada ih pozdravite u zgradi.

- Da sam juče umro ne bih saznao da mi se komšinica u stvari zove LJubica, a ne Lepa, kako sam mogao da se zakunem. Doduše, nije mi ni bilo teško da pogrešim s obzirom da svakodnevno slušam baršunasti bariton njenog muža kako je doziva kroz tanke zidove u našem malom soliteru. Te Lepa ovo. Te Lepa ono. A pogotovo "ma dođi bre Lepa moja". Kad god dođe sa posla, kad god mu nešto treba, kad god se vole, i kad god odlazi.

Pročitajte još: Da li znate gde je u ljudskom mozgu centar za golicljivost?

- Bar da mu se omaklo LJubice kad bi se posvađali. No svađanja nema kod njih. Kažem vam čudan neki svet. Lepa joj je izgleda samo radni naziv. Iako sam mogao da se zakunem da joj to piše u ličnoj karti. Kad ono u stvari mali nadimak, titula od milošte. Stalna pohvala, leteći kompliment, mali ljubavni začin, mala talija spram nesreće. I mali podsetnik koliko mu znači i što je tu, u njegovoj kući, u njegovom braku i u njegovom životu.
Mala simbolična nadoknada za sve što mu pruža. Baš mi je to saznanje popravilo dan, a tako je jeftino i lako primenjivo.

- Pustite nadrndane, zajedljive i ogorčene pametnjakoviće ma kakve titule imali, koliko izvikani bili i koliko uporno i dobro objašnjavali svoje zamršene teorije, ako izgledaju k'o Crni Gavrani i samo se ružno oko njih širi.

- Umetnost življenja se najbolje uči od ljudi koji su srećni, koji su smireni i opušteni, koji se smeše i koji izgledaju autentično lepo dok to rade. Sad mi je i mnogo jasnije što stalno deluju tako nenormalno normalni. Izgleda da se vole, da se uvažavaju, da su zajedno više od dvoje i da se međusobno usrećuju. Kakva je samo privilegija deliti zid sa njima i svakodnevno imati predavanje o tome šta je bitno u životu.

Pročitajte još: Američki naučnici slušaju KAKO RASTE TRAVA i evo šta su otkrili

- Engleski je tako zgodan za rimovanje. A pogotovo u onoj iskonsko kratkoj, a tako tačnoj životnoj mudrosti od koje nema bolje i delotvornije na životni vek i blagostanje. Prosto je i oduvek važi. Happy wife. Happy life. Komša se izgleda obezbedio. Kakav mudrac. Kakav srećnik... - piše psiholog Vladimir Đurić.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU