Zanimljiv eksperiment kineskih konstruktora (FOTO)

Posle dugotrajnog građanskog rata, novoformirana Narodna Republika Kina je bila oslonjena na SSSR, te je kao primarni kalibar za potrebe oružanih snaga usvojen sovjetski metak 7,62x39 mm.  

Pročitajte još: Prepoznatljiva silueta “Kalašnjikova” postaje jedan od simbola 20. veka (FOTO)

Nabavkom tehničke dokumentacije od “starijeg brata”, počela je proizvodnja familije streljačkog naoružanja u tom kalibru, počev od poluautomatske puške bazirane na SKS, preko automatske puške AK koncepta do puškomitraljeza koji je bio direktna kopija RPD.

Prvobitna varijanta je u osnovnoj konfiguraciji imala fiksni drveni kundak, foto: M. Milanović

Zbog primene materijala nižeg kvaliteta u odnosu na one koje je koristio Sovjetski Savez, kineske kopije ruskog oružja su od samog starta iskazivale više ozbiljnih nedostataka u toku eksploatacije. Osim toga, puške su bile prilično neprecizne usled neprihvatljivog rasipanja pogodaka čak i na bliskim distancama. U proleće 1979. godine pokrenut je program unapređenja karakteristika osnovne vojničke puške. 

Nastanak Tajp 81 

Novo oružje trebalo je da bude gabarita AK, ima njegovu izdržljivost i preciznost, uz mogućnost razvoja odeljenskog puškomitraljeza na istoj platformi sa dodatkom nožica, te cevi veće dužine i debljine. Po tim specifikacijama, razvijena su dva eksperimentalna modela, od kojih je odobren onaj označen kao Tajp 81. 

Unutrašnjost sistema pozajmice gasova, foto: China army

Proizvodnja je počela 1983. godine, ali u vidu projektovanog “prelaznog rešenja” dok se ne koncipira domaći novi službeni metak manjeg kalibra i položenije putanje. S obzirom na to da je razvoj novog metka 5,8x42 mm i familije oružja Type 95 potrajao duže od očekivanog, interesantna puška i PM pod oznakom Tajp 81 su se održali u naoružanju do danas. 

“Kalašnjilov sa principom rada Simjonova” 

Izgled mesta gde je locirana šipka za čišćenje, foto: M. Milanović

Prvobitna varijanta je imala fiksni drveni kundak u osnovnoj konfiguraciji, dok je za potrebe dela trupa pravljena verzija sa preklopnim metalnim kundakom, s tim što je kasnije to postalo standardno za celu vojsku. U tehničkom smislu, primenjen je sistem gasne pozajmice gde klip prilikom svog kratkog hoda prenosi energiju ka središnjem delu oružja gde je smešten naročiti potiskivač s ulogom prenosnika, koji kretanjem deluje na čelo zatvarača kako bi se on odbravio i time obavio proces poluautomatike.

Dakle, modifikacija sistema SKS uz primenu rotacionog zatvarača kao kod snajperske puške SVD. Vizuelno posmatrano, ovo oružje nalikuje na AK seriju pušaka usled opšte siluete, ali je princip rada približniji puškama Simjonov. 

Zatvarčaka grupa je vrlo masivna, foto: China army

Tajp 81 u osnovnoj varijanti jurišne puške ima cev dugu 445 mm, masu 3,4 kg, uz nešto dužu nišansku liniju i povećanu teoretsku brzinu paljbe. Sanduk puške je bio od debljeg i kvalitetnije urađenog čeličnog lima, a regulator gasova je omogućavao da se režim rada prilagodi uslovima zaprljanosti oružja i ispaljivanja tromblonskih mina. Prepoznatljivi produžetak cevi joj daje izgled vrlo sličan našoj nekadašnjoj PAP M59/66, s tim što je on izostavljen iz varijante koja je bila predviđena u ulozi puškomitraljeza. 

Rad i u uslovima velike zaprljanosti 

Regulator gasne pozajmice je imao pozicije obeležene sa “1” kada se puška koristi u uobičajenim uslovima, “2” kada je oružje izloženo povećanoj zaprljanosti, te “0” kada su ispaljivane tromblonske mine. Unutrašnjost cevi i sklop zatvarača su zaštićeni hromiranjem, što povećava trajnost oružja tokom eksploatacije.

Radni vek mehaničkog sklopa je prevazilazio brojku od prosečnih 15.000 ispaljenih metaka pre funkcionalnih oštećenja, foto: China army

Poluga selektora paljbe je podešena da se lako aktivira palcem desne ruke, sa pozicijama “0” kada je puška ukočena, “2” za rafalnu paljbu, a “1” podeljak je za jedinačnu. Nišani su gradirani za daljine od 100 do 500 metara, što je optimalno za primenjeni kalibar i karakteristike oružja, dok je puškomitraljeska verzija imala podeoke do 800 metara. U kasnijoj fazi upotrebe ustalio se okvir kapaciteta 30 metaka kao standardni. 

Solidna preciznost i lako kontrolisanje oružja  

Dizajner ovog oružja Vang Zi Jun je veštim miksom nekoliko proverenih sistema uspeo da konstruiše pušku koja se odlikuje sasvim dobrom preciznošću na uobičajenim daljinama, kontrola kratkih rafala je bila odlična, a radni vek mehaničkog sklopa je prevazilazio brojku od prosečnih 15.000 ispaljenih metaka pre funkcionalnih oštećenja. Masivna zatvaračka grupa i njegov dugi hod duž sanduka rezultiraju svojevrsnom ”mirnoćom” oružja čak i prilikom brže paljbe, a balans je izvanredan s obzirom na to da je u pitanju gruba vojnička alatka. 

Početna faza rasklapanja, foto: China army

Izvesna manja količina ovih pušaka se mogla naći i na našim terenima tokom sukoba devedesetih godina, a širu primenu je našla u mnogim zemljama poput Avganistana, Alžira, Gane, Iraka, Mjanmara, Nigerije, Ruande, Sudana, Sri Lanke i Sirije 

Pročitajte još:  Već samo ime legendarnog proizvođača - MAUSER, govori da je u pitanju izuzetno oružje (FOTO)

Nišani su gradirani za daljine od 100 do 500 metara, što je optimalno za primenjeni kalibar 7,62x39 mm i karakteristike oružja, foto: M. Milanović

Suprotno uvreženom mišljenju da su kineski vojnici od ranih osamdesetih godina do 2006. godine i uvođenja nove Tajp 95 bulpap dizajna I manjeg kalibra koristili svoju varijantu AK u vidu Tajp 56, čitavih četvrt veka je upravo junakinja naše priče bila standardna jurišna puška njihovih snaga, a u određenoj količini se zadržala kod njihove policije i mornarice, kao i za rezervu. 

Milan Milanović 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU