Milan je pijanista, prezirao je narodnjake, a onda se sve PREOKRENULO - ovo je njegova ŽIVOTNA PRIČA
Foto: Privatna arhiva
Milan Miletić, diplomirani pijanista, za Magazin Novosti govorio je o svetu klasične muzike i tome kako je to danas biti muzičar u Srbiji.
Odakle potiče tvoja ljubav ka muzici?
- Kada je tata doneo prvu harmoniku, imao sam 3 godine. Tada sam bio mali i nisam mogao da je držim, pa su mi kupili neku slikovnicu sa notama. Tu sam naučio dečju pesmicu „Na kraj sela“. Od tada sam se zainteresovao i posle godinu dana krenuo da učim desnu ruku na toj maloj harmonici. Krenuo sam u predškolsko. Tu sam na priredbama svirao neke dečje pesmice, tako je sve počelo. Posle je došla muzička škola, Akademija i ostalo.
Pročitajte još: KLASIČNA MUZIKA kao lek: Pozitivno dejstvo za mnoge tegobe
Da li si oduvek znao da ćeš se baviti muzikom ili je bilo još nekih opcija?
- Nisam imao nikakve opcije. Kada sam bio drugi ili treći razred osnovne škole, učiteljica je prepoznala moj talenat i poslala me kod lokalnog "tezgaroša" da učim i vežbam.
Prvi susret sa scenom i nastupom pred publikom?
- Prvi nastup bio je sa 5 ili 6 godina na priredbi, tada sam svirao harmoniku.
Da li si ti odabrao klavir ili je klavir odabrao tebe?
- Ja sam hteo isključivo klavir! Ali kada sam bio mali, pošto sam iz Boljevca, a u Boljevcu nema muzičke škole, tata je čuo na radiju da postoje slobodna mesta za muzičku školu u Boru. Tamo sam otišao na prijemni, a onda se ispostavilo da nema mesta za klavir. Direktorka škole je htela da me preusmeri na klarinet.
Takođe me i otac nagovarao rečima: "Hajde da budeš kao Boki Milošević", a ja sam tada plakao i nisam hteo. Posle mesec dana smo otišli u Zaječar.
Tamo postoji muzička škola, videli su da sam talenat i jedna profesorka me je primila. Krenuo sam da dajem dve godine za jednu, jer sam kasnio. Prvi razred niže muzičke sam upisao kada sam imao 12 godina, a obično deca kreću sa 8 godina.
Pročitajte još: Osećaj opuštenosti, zadovoljstva i miran san doneće vam SVIRANJE INSTRUMENATA!
Već nekoliko godina si na našoj muzičkoj sceni. Nastupaš po Beogradu i širom Srbije. Koliko je teško probiti se u tvom poslu i steći reputaciju?
- Jako je teško, zato što kada sam kretao nikoga nisam poznavao i bilo je komplikovano doći do prvog kontakta, do nekog klavijaturiste, gitariste... Ali kada upoznaš jednog, odmah se otvore neka druga vrata, a ako si dobar, probijaš se sam.
Nastupaš sa Lukijanom Ivanovićem i može se reći da ste fantastičan muzički spoj. Kako je došlo do te saradnje?
- Lukijana sam zapazio još dok sam bio u srednjoj školi. Gledao sam ga u muzičkom takmičenju u kom je učestvovao i dopali su mi se ti njegovi klavirski kaveri. I onda, sticajem okolnosti, pre dve godine dok sam bio sa drugom u gradu, video sam da Lukijan gostuje u Beogradu, baš sam se iznenadio i poželeo sam da ga čujem. Tu sam primetio jednog gitaristu kog znam i na kraju svirke sam prišao da se pozdravim sa njim i samim tim upoznao i Lukijana. Ostvarili smo kontakt, krenuli da se čujemo i viđamo na kafi.
Veoma je bitna dobra komunikacija sa kolegama!
- U jednom trenutku Lukijanu je bila "frka" za neku svirku, pa me pitao da mu pomognem. Tada sam uleteo kao pomoć, a njemu se dopalo kako sviram, nakon čega me odmah pitao da sviramo zajedno, a ja sam pristao i evo još uvek sarađujemo. Sviramo već dve godine i imamo super komunikaciju.
Pročitajte još: Ova PESMA dokazano smanjuje stres i anksioznost - jeste li je čuli? (VIDEO)
Znamo da, pored toga što si odličan muzičar, veoma lepo i pevaš. Da li je lakše pevati ili svirati?
- To sa pevanjem je bila greška. Svako ima neke svoje greške, moja je pevanje. Tako da sam se zadržao na onome što dobro radim, a to je sviranje.
Svedoci smo da je korona virus zaustavio skoro sve sfere života, a naročito je pogođena muzička scena. Koliko je ovakva situacija uicala na tebe i na koji način se boriš?
- Imao sam tu sreću da radim sa Lukijanom. On je jedan od retkih koji je u ovo vreme korone imao posla. Malo smo smanjili obim posla, ali smo radili i ne mogu da se žalim. Manji je broj ljudi na svirkama, manje bakšiša, svira se kraće, morala je i postava da se skrati. Nekada idemo samo nas dvojica na svirku, a vikendom sviramo sa celim bendom.
Da li se poštuju sve mere zaštite na vašim nastupima?
- Poštuju se samim tim što je manji broj ljudi u lokalima i što su na dovoljnoj distanci.
Pročitajte još: Muzika LEČI srce! Kako? Evo ovako!
Da li si u nekom momentu bio uplašen za svoje zdravlje, zbog izloženosti velikom broju ljudi?
- Lično se ne plašim korone, ali sam se bojao da se ne zarazim, da ja nekome ne bih preneo virus, pošto radim i u privatnoj firmi, gde radim sa starijim kolegama koji imaju porodice. Neki žive sa starijima, pa nisam želeo da ja budem taj krivac, koji će da im prenese virus i da neko zbog mene bude bolestan. Ali hvala Bogu zdrav sam i dalje, a koliko znam nisam ni imao virus.
Da li si kao mali sanjao da budeš vrhunksi pijanista i puniš koncertne dvorane ili si sanjao da puniš klubove i kafane?
- Do treće godine srednje škole sam prezirao narodnu muziku i slušao sam isključivo klasičnu muziku. Kada sam počeo da izlazim sa društvom bilo je neizvodljivo ne ući u taj svet i početi slušati narodnu muziku.
Uvek sam maštao da studiram na Rojal koledžu i da će nešto od mene biti!
Pročitajte još: Istraživanja kažu da ova pesma SMANJUJE STRES za 65%, ali je ne smete slušati dok VOZITE
- Onda je brzo došla i treća godina Muzičke akademije, gde sam ja najzad shvatio da život nije onakav kakav sam zamišljao da jeste. Ali kroz te tri godine sam prošao mnoge scene. Svirao i na Kolarcu i u svim našim dvoranama u kojima se izvodi klasična muzika.
Svirao sam klasiku, ali sam shvatio da od toga ne može da se živi.
- Dobio sam poziv od jednog benda i onda sam morao zbog finansija i svega da krenem da se bavim ovim čime se bavim.
Da li ti je u nekom trenutku bilo krivo što je tvoj muzički put krenuo u malo drugačijem smeru?
- To je baš teško pitanje. Jeste mi malo krivo, ali se ne žalim. Privatno sviram ono što volim. Ali žao mi je što to nema ko da čuje ovde.
Šta najviše voliš da slušaš kada si sam u svom prostoru?
- Privatno slušam sve (bukvalno). Nekada pustim drugi Rahmanjinov koncert, nekada Mocartov, a nekada volim da se opustim i uz našu narodnu muziku ili čak i džez. Sve zavisi od raspoloženja.
Pročitajte još: EMOTIVNI vole FOLK, a kakve osobe slušaju ROK i HEVI METAL?
Koja je tvoja poruka mladima koji kreću tvojim stopama i sanjaju tvoje snove?
- Deca kada su mala ona ne znaju šta hoće. U mom slučaju je bilo drugačije, jer sam ja krenuo kasnije, pa sam samim tim bio i malo zreliji i znao sam šta želim. Ali mnogo je važna podrška od strane roditelja i da se bude mnogo uporan.
Poruka je da budu uporni, da vežbaju što više i da što više slušaju klasičnu muziku. Da se takmiče i da imaju podršku roditelja, jer je upravo podrška na pravi način jedan od bitnijih faktora.
Planovi za budućnost?
- Rekao sam sebi da ne želim više ništa da planiram, jer sve što sam isplanirao, nekako kroz nekoliko meseci, sve je propalo. Tako da nema planova.
Poruka za čitaoce?
- Budite pozitivni, nosite maske i ostanite zdravi!
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU