Koliko ŠEĆERA dnevno možemo da konzumiramo: Stručnjaci objašnjavaju
Naravno, šećer nije zdrav, ali ponekad zaista želite parče svoje omiljene torte ili par komada čokolade. Ozbiljna ograničenja mogu dovesti do poremećaja u ishrani i mnoštva drugih smetnji, pa se šećer ponekad može jesti, ali to mora biti izuzetno oprezno.
Reći ćemo vam koliko šećera možete da pojedete kako biste zadovoljili potrebu za slatkišima i ne biste naštetili zdravlju.
Pročitajte još: Ovo su razlozi zbog kojih je poželjno zaspati pre ponoći
Šećer može biti prirodan i veštački. Prvi se nalazi u voću, medu i drugoj prirodno slatkoj hrani, dok se drugi dodaje veštački (u slatkiše, peciva, razne soseve). Stručnjaci preporučuju potpuno odustajanje od belog šećera i minimiziranje upotrebe poslastica, čiji je sastavni deo. Kafu je bolje piti ujutro sa kašikom meda, a slatkiše zameniti, na primer, urmama. U pogledu slatkoće, ovo voće nije inferiorno od čokolade, ali sadrži vlakna i mnoge korisne elemente u tragovima. Ako zaista želite da jedete desert, napravite ga sami koristeći steviju ili agavin sirup umesto belog šećera.
Svi stručnjaci i pristalice zdravog načina života u svetu odavno su objavili pravi rat šećeru, apelujući da ga potpuno napustite i ni u kom slučaju ne konzumirate. Naravno, šećer nije zdrav, ali ponekad zaista želite parče svoje omiljene torte ili par komada čokolade. Ozbiljna ograničenja mogu dovesti do poremećaja u ishrani i mnoštva drugih smetnji, pa se šećer ponekad može jesti, ali to mora biti izuzetno oprezno.
Kafu je bolje piti ujutro sa kašikom meda, a slatkiše zameniti, na primer, urmama.
Koliko šećera možete pojesti dnevno?
Prema statistikama, u proseku dnevno premašujemo unos šećera za oko dva puta, što ne samo da obezbeđuje 300 dodatnih kalorija (i samim tim povećava rizik od debljanja), već može da izazove i niz neprijatnih zdravstvenih posledica.
Foto: Deposit
Pročitajte još: Spisak namirnica koje su MELEM za zdravlje pluća i disajnih puteveva
Ne postoji minimalni prag za ovu vrednost, jer je šećer teško nazvati neophodnim proizvodom. Telu su potrebni ugljeni hidrati, ali kao izvor je bolje koristiti žitarice, povrće i voće. Gornja granica je oko 25 g dnevno, ali ne više. Ovih 25 g uključuje ne samo slatkiše, već i povrće, voće, sosove (bolje je da ih sami kuvate, jer vam sos iz supermarketa često pruža dnevnu količinu šećera). Naravno, ako su sve namirnice koje dnevno konzumirate unutar kalorijske norme, nećete se suočiti sa debljanjem, bez obzira koliko šećera pojeli. Ali zloupotreba slatkiša može dovesti do razvoja različitih hroničnih bolesti srca, krvnih sudova i dijabetes tipa 2, pa što manje šećera pojedete, to bolje.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU