SRBI, slavimo Đurđic! Danas počinju i MRATINCI, pa ništa ne smete dati iz svoje kuće

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju krsnu slavu Đurđic, veliki praznik kojim se obeležava prenos moštiju scetog Georgija iz Nikomidije u grad Lidu Palestinsku, gde je nastadao u vreme cara Dioklecijana.

Pročitajte još: Znate li zašto je manastir ŽIČA CRVENE boje? Mi imamo odgovor!

U vreme cara Konstantina u Lidi je izgrađen hram svetog Georgija od strane pobožnih hrišćana, pa su prilikom osvećenja toga hrama prenete mošti svetitelja i tu sahranjene. Prema biblijskim predanjima, bezbrojna čuda dogodila su se od čudotvornih moštiju svetog Georgija, velikomučenika Hristova.

Kult svetog Đorđa prihvatili su najpre viši slojevi srednjevekovnog društva. Za svog zaštitnika uzimali su ga viteški redovi i neki gradovi, da bi se brzo proširio i u narodu i postao rasprostranjen u celoj Evropi.

Pročitajte još: Manastir Kumanica krije NAJVEĆU SRPSKU TAJNU: Mošti Svetog Save NISU SPALJENE?!

Narod ovog svetitelja ubraja u zaštitnike, koje su ljudi u nevolji prizivali. Veruje se da sveti Đorđe voli da se odazove nevoljnicima i da im pomogne. Pojavljuje se u obliku mladog viteza na konju, a naročito rado pomaže onima koji slave njegov dan.

Sam Đurđic neme posebne običaje i u Srbiji se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave.

Običaji između Đurđica i svete Mrate

Pročitajte još: Pismo MASONA koje se PREPRIČAVA: Isprovociraćemo socijalnu KATAKLIZMU i otvoriti vrata LUCIFERU

Srpska verovanja i običaji na Đurđic vezuju se pre svega za period između Đurđica i Svetog Mrate, koji se slavi 24. novembra.

U narodu se ovaj period naziva Mratinci ili Vučji dani, jer je Sveti Mrata zaštitnik vukova. U tom periodu ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Žene ne rade ručne radove, obućari i krojači su na odmoru. Vukovi se u tim danima ne love jer to donosi nesreću.

Pročitajte još: "Kakvo je ovo čudovište?" Ova fotografija izazvala je bes ljubitelja PICE (FOTO)

U Zapadnoj Srbiji bio običaj da se ovim danima u ranu zoru zakolje crno pile ili mladi crni petao, na kućnom pragu sa vezanim kljunom. Sa druge strane, u Hercegovini se kao žrtva prinosilo crno jagnje.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU