Zašto su u prirodi NAJJAČE ove dve BOJE?

Možda ste primetili da su najintenzivnije boje u prirodi - nijanse plave i zelene. Leptiri, bube, perje ptica... Zašto je to tako, objasnila je u svom članku dr Ines Urdaneta, fizičar u domenu interakcije svetlost-materija.

Pročitajte još: Tražite je na POGREŠNOM mestu! Veljko tvrdi da se ATLANTIDA nalazi na dnu DUNAVA, poseduje i DOKAZE

Glavni razlog je taj što plava i zelena mogu biti strukturne boje, dok preostale boje nisu "deo tima".

Strukturno obojenje je rezultat mikroskopski fino strukturiranih površina koje ometaju vidljivu svetlost, ponekad u kombinaciji sa pigmentima.

Pročitajte još: LINKOLN je tri puta video VANZEMALJCE, a ZNAO je da će biti UBIJEN

Na primer, pera paunovog repa su smeđe pigmentirana, ali zbog svoje mikroskopske strukture reflektuju i plavo, tirkizno i jarko zeleno, a često se prelivaju i u duginim bojama.

Britanski naučnici Robert Huk i Isak NJutn prvi su primetili strukturnu obojenost u 18. veku, a njen princip - interferenciju talasa - objasnio je Tomas Jang 1803.

On je iridescenciju ("prelivanje" u duginim bojama) opisao kao rezultat interferencije između refleksija dva ili više tankih "filmova" površine, u kombinaciji sa refrakcijom kada svetlost ulazi i izlazi iz filma.

Pročitajte još: Nikada DOKAZANO: ANĐELI ili misteriozni LEPTIRI spašavali su ljude ispod ruševina

Geometrija određuje uglove pod kojima svetlost odbijena od obe površine konstruktivno ometa i pojačava se, i uglove pod kojima svetlost destruktivno ometa i poništava se. Stoga se različite boje pojavljuju pod različitim uglovima. Dobro poznati primeri uključuju boje koje "proizvode" svetle iridiscentne "ljuspice" leptirovih krila i ptičjeg perja.

Prelepa plava buba Foto: Depozit

Pročitajte još: Simbol Aja Sofije, MACA GLI, se oprostila od svih OVIM POTRESNIM REČIMA (FOTO)

Najnoviji računarski modeli koje su sproveli istraživači sa Odeljenja za hemiju na Univerzitetu u Kembridžu objašnjavaju zašto su plave i zelene najjarkije boje prirode.

Izgled mat ili iridescentne boje zavisiće od rasporeda unutrašnjih struktura na nano-skali. Uređene ili kristalne strukture rezultiraju iridescentnim bojama, koje se menjaju kada se gledaju iz različitih uglova. Većina primera strukturnih boja u prirodi je iridescentna.

- Kada pokušamo da veštački ponovo stvorimo strukturnu mat boju za crvene ili narandžaste nijanse, na kraju dolazimo do rezultata lošeg kvaliteta - kaže Lukas Šertel, koautor istraživanja.

Pročitajte još: LINKOLN je tri puta video VANZEMALJCE, a ZNAO je da će biti UBIJEN

Modeliranjem optičkog odgovora i izgleda boja nanostruktura kakve se nalaze u prirodnom svetu, istraživači su otkrili da se zasićene i mat strukturne boje ne mogu ponovo stvoriti u crvenom delu vidljivog spektra, što bi moglo objasniti odsustvo ovih tonova u prirodnim sistemima. Ista poteškoća utvrđena je za žute i narandžaste tonove.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU