MILOŠTA za svakog gosta! Evo koji slavski običaji se poštuju u ZAPADNOJ SRBIJI

03. 11. 2020. 000000 17:00

Foto: Depositphotos

Razlikovanje gradskih i seoskih slava još uvek je zastupljeno u zapadnoj Srbiji. Ove razlike donose i različite običaje u domaćinstvima.

Pročitajte još: Znate li zašto je manastir ŽIČA CRVENE boje? Mi imamo odgovor!

Gradske slave su uglavnom kratke. Običaj kod domaćina koji slave u gradovima je da brojni gosti tokom celog dana svraćaju na čestitanje i malo posluženje, kolač, žito, čaša piva i po neki zalogaj hrane. Potom je običaj da gosti odlaze dalje kod sledećeg svečara.

Po odlasku sa slave spremali se hrana za one koji nisu došli. Ti su se darovi u gružanskim selima zvali "poslaci", a u Mačvi "milošta".

Pročitajte još: "Kakvo je ovo čudovište?" Ova fotografija izazvala je bes ljubitelja PICE (FOTO)

Tako je u zapadnoj Srbiji i dalje zastupljeno da jedan gost dnevno obiđe po tri, četiri porodice koje slave istog sveca. Za trpezu bi na kraju dana sedali samo ukućani i njihovi pomoćnici. U bogatim užičkim i šabačkim dvorištima muzika i dalje svira po ceo dan dok domaćin dočekuje i ispraća goste. 

Ručak otvara domaćin sa najstarijim, glavnim gostom, najčešće najstarijim članom porodice i kumom, koji domaćici poklanja rumenu jabuku i izgovra molitvu za zdravlje svih članova porodice.
Dvorenje gostiju
Iz poštovanja prema svetitelju, koji je "glavni gost u njegovoj kući", domaćin ne bi sedao za sto čitavog dana, već prestajao kao u crkvi. On i dvori goste, toči im piće i brine da svi imaju hrane pred sobom. Ukoliko domaćin nije fizički u mogućnosti da prestoji, menja ga sin ili unuk. Domaćice tokom čitavog dana poslužuju goste, a poslednji obrok na večeri služi se samo prorodici, domaćici i domaćinu kuće koji su ceo dan dvorili goste.

Seoske slave su nekada bile sasvim drugačije. Kako su gosti dolazili uglavnom izdaleka, neretko bi i noćili. Postavljale su se bogate trpeze za ručak, večeru i doručak, a katkad bi se i po tri dana slavilo. Slavski ručak je uvek bio bogatiji i raskošniji nego u vrem drugih praznika.

Pročitajte još: Manastir Kumanica krije NAJVEĆU SRPSKU TAJNU: Mošti Svetog Save NISU SPALJENE?!

Po odlasku sa slave spremali se hrana za one koji nisu došli. Ti su se darovi u gružanskim selima zvali "poslaci", a u Mačvi "milošta". Vremenom su "seoske" slave i duga druženja prevladala. U zlatiborskom okrugu neguje se i još jedan lep običaj - "dvorenje slave".

Pročitajte još: Pismo MASONA koje se PREPRIČAVA: Isprovociraćemo socijalnu KATAKLIZMU i otvoriti vrata LUCIFERU

U zapadnoj Srbiji kolač se priprema noć uoči slave, ponegde i pre samog svitanja na dan slave, i prenoći u kući pre nego što ga domaćini sutradan odnese u crkvu. Na kolaču se najčešće ukrasima ispisuju incijiali članova porodice i ne stavlja se jaje u centar kolača kao u Vojvodini.

Kolač se mora mesiti u kući, nikako ne sme biti kupljen, baš kao i kolači.

Pročitajte još: Sveti KLIN iz Hristove ruke i danas LEČI BOLESNE

Ručak otvara domaćin sa najstarijim, glavnim gostom, najčešće najstarijim članom porodice i kumom, kojima domaćici poklanja rumenu jabuku i izgovra molitvu za zdravlje svih članova porodice.

U ovom kraju običaj je da se slava koja je u sredu ili petak, po pravilu posna, pravi tako što za ručak i ukućane bude posno, a za večeru i goste mrsno. Nekoliko dana pre slave sveštenik dolazi u kuću da osveti vodicu koja se stavlja u slavski kolač. Kolač se mora mesiti u kući, nikako ne sme biti kupljen, baš kao i kolači.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU