POSLEDICE korone: Psiha se polako MENJA, a istraživanje među STUDENTIMA pokazalo da su PROMENE POČELE

Retko kad je pretnja od neke bolesti poput korone toliko zaokupljala naše misli.Stalno bombardovanje može za posledicu imati povećanu anksioznost.

Pročitajte još: "Čuo sam mrmljanje, u trenu ga beli dim progutao": VOZ pun putnika ušao u tunel u Lombardiji i NESTAO zauvek

Ali, neprestano osećanje pretnje može imati i perfidnije uticaje na psihu. Zbog duboko ukorenjenih reakcija na bolest, strahovi od zaraze nas navode da postanemo veći konformisti i ponašamo se više kao pripadnici plemena. Naša moralne osude postaju oštrije, a društveni stavovi konzervativniji.

Pročitajte još: "Svevideće oko" je DOKAZ: Među nama su POSMATRAČI i to je razlog zašto nas VANZEMALJCI OTIMAJU

Porast telesne temperature tokom groznice od ključne je važnosti za efikasnu imuno reakciju ali to za posledicu ima 13 odsto povećanja telesne potrošnje energije. Dok je hrana bila u oskudici, to je predstavljalo ozbiljan teret.

- Sve što smanjuje rizik od zaraze treba da ponudi prednost prilikom opstanka i zato smo razviliset nesvesnih psiholoških reakcija - kaže Mark Šeler sa Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru.

Gadljiva reakcija je jedna od njih: izbegavamo hranu koja loše miriše, jer se instinktivno klonimo zaraze.

Razni eksperimenti pokazali su da postajemo veći konformisti i poštovaoci konvencija kad osetimo pretnju od bolesti. Šeler je prvo pripremio učesnike eksperimenta na osećanje ugroženosti od zaraze, a merio je njihovu sklonost povinovanju pravilima.

Pročitajte još: Tražite je na POGREŠNOM mestu! Veljko tvrdi da se ATLANTIDA nalazi na dnu DUNAVA, poseduje i DOKAZE

Na jednom testu je studentima dao predloženu promenu sistema ocenjivanja na univerzitetu, a  prilikom odlučivanja kao kriterijum je prevagnula popularnost, umesto da idu protiv gomile vlastitim mišljenjem.

U međuvremenu, upitani za vrstu ljudi koja im se dopada, a učesnici zabrinuti oko bolesti su bili skloniji da više vole "konvencionalne" ili "tradicionalne" pojedince, manje su bili naklonjeni prema "kreativnim" ili "umetničkim" osobama. Ispostavilo se da svaki znak slobodumlja, čak i invencija ili inovacija, postao manje cenjen dok postoji opasnost od zaraze.

Istraživači sa Univerziteta u Hong Kongu pripremili su ljude pomoću scena iz filma "Smrtonosni virus" koje više podsećaju na neke od novinskih izveštaja; upečatljive scene pandemije navele su ih na veće vrednovanje konformizma i poslušnosti nego ekscentričnosti ili pobune.

Pročitaje još: Zašto dajemo POKOJNIKU 40 dana? Fantomski DNK dokazuje POREKLO čoveka koje će mnoge UPLAŠITI

Šeler tvrdi, paradoksalno, da mnoga naša prećutna društvena pravila, kao što su načini kako pripremamo hranu, prihvatljivi društveni kontakti ili kako se rešavati otpada, mogu smanjiti opasnost od zaraze.

- Tokom većeg dela ljudske istorije, mnogo normi i rituala služilo je ovoj funkciji držanja podalje od bolesti - kaže Šeler.

Pratite nas na INSTAGRAMU I FEJSBUKU