Jesenji marš kroz blato, vodu i maglu (FOTO)

Jesenji pejzaži pramenova magle iznad kišom natopljenih šuma, belih oblaka iz kojih proviruju stenoviti grebeni crni od vlage su prosto neodoljivi. Bar kad gledate iz tople sobe. Oni koji snimaju takve fotografije, poznaju manje romantičnu stranu jesenje priče. 

Pročitajte još: Klizavo tlo i padavine su izazov za OPREMU

Pažljivo odaberite rutu, a poželjno je i da o tome obavestite nekog bliskog ko ostaje u gradu, foto: Boris Subašić 

Ona podrazumeva hodanje po klizavoj travi, blatu i kamenju, prelazak nabujalih tokova, pronalaženje zaštite od uporne kiše i vetra. Priprema za jesenji treking je ozbiljna i podrazumeva pretresanje večnih tema: koja je obuća najbolja za kišu i kako je dodatno zaštiti, kakvu odeću treba nositi, čime se i gde ugrejati. 

Kako se izboriti sa vlagom... 

Za svaki boravak u prirodi, važna je dobra  priprema, shutterstock_270860174

Najbolja planinarska obuća za jesen je ona koja najduže ostaje suva. Gumene čizme nisu pogodne za uspone i spustove po neravnom terenu, jer ne drže stabilnim stopalo i skočni zglob, pa ostaje izbor između stotina modela cipela koji se reklamiraju kao vodootporne, iako to nije tačno. One su samo vodoodbojne do određene mere.  

Praksa je pokazala da od vlage najduže štiti najbolja planinarska, radna ili vojna obuća od debele goveđe kože ili veštačkih materijala koja nema mnogo našivenih delova. Moderne cipele s mnoštvom našivenih delova imaju previše šavova, kroz koje voda prvo ulazi. 

Letnji potoci, u jesen se pretvaraju u bujične reke, koje nije lako pregaziti, foto: Boris Subašić

Vlažno vreme donosi velike opasnosti pre svega za one koji vole stenovite terene. Na vlažnom kamenu se svaka planinarska cipela kliza kao po ledu, iako prodavci i reklame obično tvrde suprotno. S obzirom na to da samo suv đon dobro prianja isključivo na suvu podlogu, po kiši treba izbegavati, koliko god je moguće, strme uspone i silaske po stenovitom terenu. Ukoliko vas padavine snađu na stenama, bez mogućnosti da idete alternativnom stazom, onda treba hodati maksimalno oprezno.  

Pažljivo biranje terena 

Ukoliko nemate specijalne štapove za pešačenje, poslužiće i grana malo dorađena džepnim nožem, foto: M. Mataruga

Gde god je moguće, koristitite ruke za otpenjavanje licem prema steni. To podrazumeva da u rancu imate radne rukavice. One ne moraju da budu markirane već one od hrapavije deblje gume koje se kupuju u prodavnicama alata i farbarama. Dani su sve kraći, a kretanje raskvašenim tlom može da bude vrlo sporo, i morate uvek nositi sa sobom čeonu lampu, koja vam ostavlja ruke slobodnim u slučaju smanjenja vidljivosti.

Opasnost svuda vreba 

Većina planinarskih ranaca ima zaštititne navlake, ali za svaki slučaj stvari stavite i u velike kese, jer se i veštački materijali posle izvesnog vremena natapaju i propustaju vodu. Šumske staze i vododerine pod jakom kišom postaju korita bujica, a kad padavine prestanu, ako nemate štapove, velike su šanse da ćete proklizati i povrediti zglob, što može da vas onesposobi za dalje hodanje i uvali u ozbiljan problem.  

Prekonoska pećina, hodnik, foto: Boris Subašić

To naročito važi za one koji nisu speleolozi, ali vole da dublje zavire u pećine. Leti su mnogi speleološki objekti suvi i dostupni do izvesne dubine, ali situacija se drastično menja u periodu jesenjih kiša, kad se velika količina vode proceđuje u podzemlje. Tad pećine već kod ulaza postaju vrlo blatnjave, klizave i opasne, a velika je šansa da se kad je pljusak jak suočite s nabujalom podzemnom rekom. 

U potrazi za dobrim snimkom pećinskih ukrasa, možete se naći u ozbiljnom problemu, foto: M. Mataruga 

Zato se kao sklonište od nevremena i mesto gde ćete naložiti vatru bezbedno mogu koristiti samo suve potkapine i ulazni deo pećina, ako je dovoljno prostran. U njihovom dubljem delu je vazduh obično nezdrav, a u nekim slučajevima je zbog nedostatka provetravanja moguće nagomilavanje smrtonosnog ugljen-momoksida, koji nema ni miris ni ukus. Opasnost raste kad ložite vatru. Tlo unutrašnjosti pećina je često zagađeno izmetom glodara i slepih miševa, pa ako brljate rukama po njemu, a zatim njima uzimate hranu, vrlo je moguće da tako u organizam unesete uzročnike ozbiljnih infekcija. 

U pećini svaki korak opasan 

Čeone lampe omogućavaju da vam ruke budu slobodne, shutterstock_392755117

Zbog našeg poslovičnog nemara, neke pećine koje su bile turistički uređene sad su potpuno zapuštene i utoliko rizičnije. Primer je Prekonoška pećina ispred koje stoji tabla koja sugeriše da su stotine metara ovog objekta prohodne. U stvarnosti, sa njenog ulaza su ukradena i teška metalna vrata, a unutrašnjost je ruinirana. Na ulaznom delu prete rupetine koje su iskopali tragači za blagom, a zatim i vrlo klizava kamena podloga. 

Za sklonište od kiše i nevremena valja koristiti suve potkapine ili ulazni deo pećina, foto: M. Mataruga

Mobilni telefon pod zemljom nema domet i ne možete računati da ćete njime dozvati pomoć. Mnogi koji dolaze do Prekonoške pećine nastavljaju dalje od ulaza, gde su nekad stajali raskošni ukrasi, stalaktiti i stalagmiti. Oni su izlomljeni i pokradeni, kao i elektroinstalacija i osvetljenje, pa je bez čeone lampe kretanje nemoguće. Čak i s njom, u nižim delovima hodnika se može desiti da udarite glavom o kamen i na bolan način shvatite zašto speleolozi ne idu bez šlema. 

Istraživanje prepustite speleolozima 

Kad se klizavim hodnikom stigne do velike dvorane, gde su pećinski ukrasi očuvani, u nju se silazi strmim i klizavim metalnim stepenicama, a avantura se završava kod horizontalno postavljenih metalnih merdevina koje premošćuju dve visoke stene.

Oprezno koračajte po stenovitom terenu, planinar na Stolovima, foto: Boris Subašić

Kad ih pređete četvoronoške, pošto su suviše klizave da bi se njima koračalo, suočavate se s navodno prohodnim putem koji je pogibeljan bez prave spelološke opreme i znanja, pošto se dolazi do reke blata, kakvih ima u mnogim protočnim pećinama, klizanjem niz nju survali biste se na niže galerije, iz kojih nema povratka. 

Pročitajte još: Raste popularnost VREĆE ZA BIVAK

Kad izađete iz pećine na svetlo dana i zahvalite Bogu što ste se vratili, čim adrenalin opadne, ustanovićete da ste mokri i blatnjavi i da vam je hladno. Rezervna odeća iz ranca rešava taj problem samo od stopala naviše. Ukoliko su vam cipele mokre, ubrzo ćete početi da se tresete od zime. 

Boris Subašić 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU