Pomalo zaboravljeni, ali još uvek legendarni (FOTO)

Automat Hekler Koh MP-5 je postao talon po kome se mere svi drugi modeli. Naprosto je pomeo sva ostala rešenja sa tržišta, koje je sve manje, što je bila sudbina i “Valterovih” automata MPL i MPK. 

Pročitajte još:  Smrtonosna “čegrtaljka” je nestvarno mala čak i za ultrakompaktnu jurišnu pušku (FOTO)

Presek “Valterovog” automata, foto: “Valter”

Ne treba zaboraviti ni da su se u ovom periodu lomila koplja i oko dva koncepta automatike. Prvi, sa slobodnim zatvaračem i drugi sa zabravljenim. Smanjeno tržište se uglavnom svelo na policijske i vojne specijalne jedinice i pojedine specijalnosti unutar vojske, kojima više nije bio potreban relativno jeftin i jednostavan automat visoke pouzdanosti, već je akcenat bio dat na preciznost. 

Kompilacija uspešnih rešenja 

Oružja sa slobodnim, otvorenim zatvaračem ne mogu da pariraju rešenjima sa zatvorenim zatvaračem. Pogotovo kada se uzme u obzir da MP-5 koristi sistem odloženog kretanja zatvarača putem valjčića, a rezultat je miran rad automatike. 

Radovi na razvoju konstrukcije odigrali su se krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka, dok je proizvodnja počela 1963. godine. Sama konstrukcija nije donela ništa značajno novo. Pre bi se moglo reći da je u pitanju odlična kompilacija već postojećih uspešnih rešenja. 

Valter MPL sa rezervnim okvirima, foto: “Valter”

Automat je rađen u dve verzije, MPL i MPK. Kao što je poznato, MP je nemačka skraćenica za mašinenpistole, što znači automat, a slova L i K su skraćenice za reči lang (dugi) i kurtz (kratki). Jedina razlika između ove dve verzije je bila u dužini cevi i prednjeg rukohvata. 

Preklapajući kundak 

Sanduk je izrađen tehnologijom presovanih limova, koja je u to doba već bila dobro poznata i usavršena, pogotovo kod Nemaca. Rukohvat i uvodnik okvira su postavljeni na konvencionalna mesta, a oko cevi se nalazi obloga rukohvata koja je sastavni deo gornjeg dela sanduka. Interesantan oblik preklapajućeg kundaka. Konstruktori su odbacili ideju o kundaku koji se sklapa na donju stranu sanduka kao kod starog MP-40, već su usvojili bočno preklapajući tip. Uz solidno bravljenje, ovo je dodatno doprinelo stabilnosti oružja pri rafalnoj paljbi. 

Neobični nišani 

Konstruktorski tim je sasvim pravilno zaključio da je ovakav tip oružja prvenstveno podesan za dejstva na malim daljinama, gde često nije presudna vrhunska preciznost, već brzina uočavanja cilja. Prednji nišan je naizgled uobičajene konstrukcije, zaštićene prstenastom zaštitom od udaraca. 

Na tom zaštitniku je sa gornje strane urezan kanal. Zadnji nišan takođe kombinuje dva rešenja. Na donjem delu nišanske pločice se nalazi diopterski otvor koji bi u kombinaciji sa klasičnom mušicom služio za precizno otvaranje vatre.  

Duža i kraća verzija, foto: “Valter”

Na gornjem delu zadnjeg nišana se nalazi izrez sa stubićem koji podseća na malo širu mušicu od mauzerove puške M-98k. U kombinaciji sa kanalom na prstenastom štitniku, on treba da ubrza nišanjenje. Samo rešenje bi se najlakše moglo opisati kao obrnuto postavljeni nišani na Mauzeru. 

Laka izmena cevi 

Prema nekim izveštajima, prototip, odnosno prve verzije su imale isključivo mogućnost rafalne paljbe. Budući da je teoretska brzina paljbe kod oba modela samo 550 metaka u minuti, selektor i nije neophodan dobro obučenim strelcima. Na kasnijim modelima selektor je postavljen na dobrom mestu i lako je dostupan. 

MPL sa kastom rađenim prigušivačem, foto: “Valter”

Dužina cevi kod dužeg modela iznosi 260 mm, a kod kraćeg 173 mm. Ovo je u oba slučaja sasvim dovoljno za dejstva na uobičajenim daljinama, s tim što je zbog kraće nišanske linije, manji model bio podesan za dejstva do 100 metara, a veći do 200 metara. Cev se lako skida pomoću matice utvrđivača, što je rešenje već viđeno na Stenu ili Uziju. Prednost ovakvog sistema je u lakoj izmeni cevi, ali i mogućnosti montiranja odgovarajućeg prigušivača. 

Konstrukcija slobodnog zatvarača 

Kada je konstrukcija u pitannju “Valter” ne donosi ništa revolucionarno novo. Zatvarač se najlakše može opisati kao latinično slovo L. Kraći krak bi bio zatvarač, a duži neka vrsta nosača vođice koji obezbeđuje i potrebnu masu. Oružja sa slobodnim zatvaračem izuzetno su zavisna od pravilnog odnosa mase zatvarača i snage udarne opruge.  

Zatvarač, foto: “Valter”

Ovim rešenjem se dobija potrebna masa zatvarača ali i kompaktnost oružja. Takođe, zbog pomerene mase zatvarača prema napred, prilikom opaljenja se javlja nešto manji odskok cevi, što je takođe pozitivna osobina, posebno pri rafalnoj paljbi. 

Mehanizam osiguranja od neželjenog opaljenja 

Automati koji koriste princip slobodnog zatvarača prilično su osetljivi na padove. Razlog je jednostavan. Zatvarač koji je samo snagom opruge zadržan u prednjem položaju, pri naglom udaru dna kundaka o tvrdu površinu, svojom masom savladava oprugu i kreće prema nazad. Pritom obično nema toliku količinu energije da ode u zadnji položaj da ga zakači zub zapinjače, već dolazi u položaj iza danceta metka u okviru. Sada je snaga sabijene opruge veća od energije koju nosi zatvarač, te ga tera u prednji položaj.

 Nišan, foto: “Valter”

Tada, zatvarač uvodi metak u cev i putem fiksne udarne igle vrši opaljenje metka. Takođe, dešava se da pojedine konstrukcije pri padu ispale celi okvir. Jasno je da je ovo vrlo opasna situacija, te su ljudi u kompaniji “Valter” osmislili dodatni sigurnosni mehanizam. Dodali su još jedan zapinjač koji se nalazi na takvom položaju da zatvarač nije u stanju da uvede metak u cev na opisani način. Ukoliko dolazi do česte demonstracije ovog sigurnosnog mehanizma na obuci ili njegove zloupotrebe, moguće je da dođe do habanja ili loma sigurnosnog zapinjača. A tada je samo jedan korak do teške nesreće. 

Proizvodnja ugašena osamdesetih 

Oba modela automata su bila usvojena u naoružanje nekoliko nemačkih policijskih službi, kao i Ratne Mornarice. MPL je bio u rukama policajaca koji su za vreme Minhenskog masakra 1972. godine pokušali da se neopaženo infiltriraju u olimpijsko selo. Takođe, pripadnici američke jedinice Delta su ga koristile prilikom neuspešne operacije “Orlova kandža” (oslobađanje američkih talaca iz ambasade u Teheranu). 

“Valterov” automat sa originalnom, neuglednom kartonskom kutijom, foto: “Valter”

Određene količine su nabavljene i za potrebe portugalske mornarice, kao i vojno-policijskih snaga u Brazilu i Meksiku i nekoliko afričkih država. Razne službe za fizičko obezbeđenje VIP, na Bliskom istoku sedamdesetih i osamdesetih godina vrlo rado koristile MPK. To je potpuno razumljivo s obzirom na visoku pouzdanost i kompaktnost konstrukcije. 

Pročitajte još: Omiljeno oružje prepera, a evo i zašto (FOTO)

Nije jasno zašto neka rešenja jednostavno ne uspeju, iako imaju sve predispozicije za to. Moguće je da im “konstalacija zvezda pri nastanku nije bila naklonjena”, ali je sasvim sigurno da odgovorni za nabavke naoružanja nisu prepoznali puni potencijal ovih odličnih nemačkih automata. Stvarno šteta, jer su svojim kvalitetom zaslužili mnogo više. 

Ninoslav Trifunović 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU