Kako je POLIMERSKI Glok u moćnom kalibru NADMAŠIO potpuno ČELIČNE pištolje (FOTO)

Uoči svakog testiranja kratkocevnih “teškaša”, s određenom dozom rezerve se pripremamo da na vatrenoj liniji iskušamo sopstvene limite. Iako postoje pravi monstrumi od metaka (poput .460 i .500 SV Magnum, .454 Casul, 50 Action Expres...), još uvek oprezno ispaljujemo svaki hitac viših polaznih brzina i ostalih propratnih efekata.  

Pročitajte još: Jednostavno perfektan (FOTO)

Glok 20 je oružje većih gabarita, ali skladne prepoznatljive linije, foto: “Glok”

Prilično retko smo testirali pištolje u kalibru 10 mm Auto, delom zato što ih u Srbiji i nema naročito mnogo (osim domaćeg Z10), a prevladavao je i stav da će vremenom taj metak lagano prekriti veo zaborava. Nasuprot očekivanjima, ipak je opstao do današnjeg dana i još uvek iznova nalazi poklonike.  

Rađanje Bren Tena 

Ranih osamdesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Američkim Državama su suvereno vladali DA revolveri kalibra .38/.357, kao i tamošnja ikona među pištoljima Kolt M1911 .45 ACP. Polako su na scenu stupale i “čudesne devetke”, a jedan od najvećih autoriteta u oblasti oružja i municije Džef Kuper je plasirao ideju kako bi se u jednom rešenju moglo objediniti više proverenih svojstava.  

Rukohvat domaćeg pištolja u kalibru 10 mm Auto je daleko od udobnog, ali to je možda i najmanji problem, foto: Milan Milanović

Što se tiče karakteristika oružja koje bi ispaljivalo novi metak, iskristalisala se ideja da će na sve zahteve odgovoriti poluautomatski pištolj gabarita Kolta M1911, izrađen potpuno od čelika, sa po mogućnosti SA/DA okidanjem. Firma “Dornaus and Dikson” je uskoro razvila pištolj nazvan Bren Ten, koji je bio nalik uvećanom ČZ75. 

Službeno oružje FBI 

Poznati ulični obračun FBI agenata s razbojnicima u Majamiju 1986. godine je šokirao Ameriku i otvorio mogućnost “službene upotrebe” metka 10 mm Auto. Kada se postavilo pitanje adekvatne opremljenosti predstavnika zakona, nametnut je kompromis da se kao novo naoružanje agenata Biroa usvoji Smit-Veson Model 1076 u kalibru 10x25 mm. Novi pištolj je naizgled bio zaista izvanredan - od vrhunskog nerđajućeg čelika, duge cevi i nišanske linije, okidača dvostruke akcije, podesivih nišana, vizuelno dopadljive siluete i dobro plasiranih komandi. Izgledalo je je da se u oružarstvu pojavilo nešto izuzetno perspektivno, ali... 

Mnogobrojne mane 

Ubrzo su na videlo izbili nedostaci, počev od periodičnih oštećenja pištolja “na zaduženju” kod FBI agenata, pa sve do suočavanja s činjenicom da srazmerno mali broj korisnika može s uspehom da kontroliše trzaj posle opaljenja i precizno plasira naredni hitac.  

Osim toga, izjalovila se i osnovna Kuperova ideja da se dobije pištolj koji može da uputi zrno mase 200 grejna polaznom brzinom od 1.200 stopa u sekundi, jer je korisnik pre i posle toga morao da “tegli” čitavih kilogram i po (kolika je masa napunjenog pištolja Model 1076). Ni varijacija nazvana Model 1026 se nije bolje pokazala, kao ni konkurentski Kolt Delta Elit, Star Megastar, Bren Ten, te naš kragujevački Z10 iz ranih devedesetih.  

Glok prihvata izazov 

Početni optimizam je brzo prerastao u skepsu, snažnu “desetku” je zamenio redukovani metak istog prečnika zrna .40 SV, a delovalo je kako će vremenom svi proizvođači odustati od pištolja u kalibru 10 mm Auto. Međutim, austrijski “Glok” ne bi bio najuspešnija fabrika planetarnog ranga kada ne bi s uspehom prihvatila izazov na kom su mnogi “polomili zube”.  

Kada se 1991. godine pojavio njihov Model 20, mnogi verzirani stručnjaci su sumnjičavo vrteli glavom, sumnjajući da će se polimerski ram izboriti s snažnom municijom. Suprotno očekivanjima, upravo se on pokazao kao najbolja konstrukcija u tom kalibru i opstao je (doduše, u limitiranoj upotrebi) već četvrt veka.  

Višestruka povratna opruga osetno smanjuje trzaj pištolja, što je jedna od najboljih karakteristika, foto: Milan Milanović

U skladu s svojim renomeom, jednako pouzdano funkcioniše i s punjenjima pune snage, ali i s redukovanim FBI lajt laboracijama, što je pohvalno samo za sebe. Kako je razvojni tim s dužnom pažnjom vodio računa o svim detaljima, sistem višestruke povratne opruge apsorbuje određeni deo prenete energije, kao i dobro uklopljen sklop masivne navlake i zabravljujuće površine. 

Poređenje sa Z10 

Cev Gloka 20 ima deblje zidove i klasično ožlebljenje, foto: Milan Milanović

Želeći da “iz prve ruke” proverimo kako je i zašto fabrika iz Austrije uspela ono što prethodnici nisu - “stavili smo u ring” domaći Z10 i Glok 20 iz četvrte generacije, koristeći PPU municiju s zrnima FPJ i JHP mase 170, 180 i 190 grejna. “Zastavin” pištolj nam je dobro poznat od samog nastanka, kao i njegovo svojstvo da posle veće količine ispaljene municije pojedini primerci imaju problema s pouzdanošću i funkcijom pojedinih delova. Istini za volju, ni mnogo skuplji modeli iz fabrika većeg renomea se nisu proslavili u istim uslovima, jer je municija 10 mm Auto vrlo zahtevno “pogonsko gorivo”.  

Nedostatak Z10 je prvenstveno ergonomija, jer ne baš najsrećnije odabran ugao rukohvata i loše profilisane korice otežavaju stabilan prihvat oružja. S druge strane, iako je Glok 20 poprilično gabaritan pištolj - čak i strelci vrlo sitnih šaka i tankih prstiju mogu dvoručnim hvatom da zauzmu dovoljno dobar stav za gađanje. Interesantno, cev je na ovom modelu izrađena klasičnim žlebljenjem a ne poligonalno kao što je uobičajeno.  

Na prvi pogled, ona deluje robusnije od ostalih u ovom kalibru, a i ostatak konstrukcije odiše snagom i čvrstinom. Kapacitet okvira od 15 metaka uliva samopouzdanje korisniku, iako je za rešavanje bilo koje problematične situacije dovoljno tek par njih, a znajući balistička svojstva 10 mm Auto - neretko je i jedan jedini “overkill”.  

U opitnom tunelu 

S obzirom da je u opitnom tunelu plafon prilično nizak, očekivali smo zastrašujući akustički efekat već posle prvih opaljenih hitaca. Međutim, učesnici testa su bili saglasni da je opaljenje metka 10 mm Auto iz Gloka 20 “prava pesma” u poređenju s (recimo) municijom .357 SIG iz Gloka 32 prilikom jednog od ranijih testova. Ukupan balans pištolja se znatno menja kada je okvir napunjen svim mecima, pa je težište pozicionirano baš u najsnažnijoj otpornoj tački šake strelca i oružje se bez problema održava u nišanskoj liniji.  

Laboracija sa zrnom FPJ mase 11 grama je zabeležila početnu brzinu od skoro 350 metara u sekundi, a grupa pogodaka na meti udaljenoj 20 metara je bila tek nešto veća od 60 mm, što je u rangu takmičarskog oružja. Posebno ističemo da je 9 od 15 metaka u prvoj seriji praktično proširilo jednu rupu prečnika 25x30 mm, a takvo “štampanje” pogodaka je vrlo teško ostvariti bilo kojom kombinacijom metka i poluautomatskog pištolja.  

Vertikalni odskok Gloka 

Dok je iskusni oružar ispaljivao prve serije metaka, posmatrajući proces sa strane primetili smo i jednu karakteristiku Gloka u ovom kalibru. Primetan je vertikalni otklon pištolja posle opaljenja i ako se pogledom fokusiramo na prednji deo oružja u tom ciklusu - jasno se može videti odloženo povratno kretanje navlake kada zrno napusti cev, a prednji deo pištolja reaktivno “odskoči”. Naravno, prilikom upotrebe ovakvog oružja možete zaboraviti na “polivanje” mete serijom hitaca, “dublove” i sve ostale akrobacije na koje smo navikli koristeći najčešće pištolje kalibra 9 mm Para. 

Kako su strelci srednje i starije generacije na našim prostorima stasavali su uz popularni “tetejac”, te im je bilo lakše da se naviknu na tipično odvajanje svakog pojedinačog opaljenja.

 Izvađena JHP zrna posle ispaljivanja u svežnjeve mokre hartije, foto: Milan Milanović

Nije sporno kako poređenje Gloka 20 i Zastave Z10 u krajnjoj meri i nije pravedno, zbog potencijala austrijskog proizvođača. Iako su razvojno koncipirani u isto vreme, kragujevački pištolj je već u početnoj fazi našeg testiranja iskazao karakteristični nedostatak deformacije osovine povratne opruge posle nekoliko serija ispaljene municije. Iz predostrožnosti smo nastavili test koristeći samo Glok i svi učesnici testa su bili impresionirani kako je ovaj “plastikaner” udoban za rukovanje i pored činjenice da se koristi vrlo snažna municija. 

Popularan lov pištoljem u SAD 

Amerikanci imaju prilično drugačije propise u odnosu na nas, pa je kod njih lov kratkocevnim oružjem popularan, tako da su vešti strelci upravo kalibrom 10 mm Auto iz pištolja Glok 20, posle prikradanja, uspevali da odstrele krupne životinje, najčešće jednim pogotkom s daljine od nekoliko desetina metara.

Kapacitet okvira od 15 metaka 10 mm Auto stvara utisak velike moći korisnika, foto: “Glok”

Spoljna balistika metka omogućava plasiranje vrlo preciznih hitaca i preko daljina od 50 metara, što je moguće ostvariti jedino još i revolverima u magnum kalibrima, a ispaljeno zrno na toj distanci zadržava dovoljno energije u lovne svrhe. 

Pročitajte još: Kalibar "45" kupuju svi, ali znaju da ga koriste samo OVI ljudi

Konstruktorski tim austrijske fabrike je ciljano predimenzionirao svoj pištolj G20, foto: Milan Milanović

Generalno uzevši, ovo je izvanredna kombinacija oružje-metak za određene namene. Naravno, nije prikladna za korisnike slabije fizičke konstitucije, početnike, IPSC i slične sportske discipline, kao ni za službeno oružje pripadnika bezbednosnih službi. Ali, strelac koji voli da u rukama ima moćnu “spravu” i osećaj moći - teško će odoleti da ne isproba ovaj pištolj, zaista velikog potencijala.  

Milan Milanović 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU