Svi joj se RADUJU, a nemaju STRATEGIJU, pa se pitaju GDE sam ŽURIO?

05. 09. 2020. 000000 10:20

Foto: Depozitfoto

Idealna vizija penzionerskog života, viđena u filmovima ili tokom šetnji svetskim metropolama, u kojoj nasmejani stariji ljudi putuju širom planete i rade sve ono za šta ranije nisu imali vremena i novca, kod nas mahom spada u maštanje.

Pročitajte još: ČUVENI beogradski FRIZER: Žene danas nemaju FRIZURU, nego KOSU i svaka se trudi da istakne NAJGORE na sebi!

Radmila Urošević Foto: Privatna arhiva

Suočavanje sa trajnim okončanjem radnog odnosa vrlo brzo boji i neželjeno, treće osećanje - strah.

Medeni mesec penzije brzo prođe i sledi pitanje...

- Kulturološki, naši ljudi najčešće jedva čekaju da odu u penziju i beskrajno se raduju tom trenutku. Nakon toga, "medeni mesec" sa penzijom brzo prođe, a zatim sledi pitanje: "Gde sam to žurio?" - kaže Radmila Urošević, sociolog, socioterapeut, edukator i autor više knjiga o sociologiji starenja.

Da li imate spremnu strategiju za penziju?

To se ne bi dešavalo da ljudi imaju spremnu ličnu strategiju pripreme za penziju i da su osmislili sadržaj penzionerskih dana. U proseku, tek svaki četvrti sugrađanin ima plan šta će raditi kad ode u penziju.

Pročitajte još: Imate 50 godina i UMORNE OČI? Evo načina da postanu ŠIROM OTVORENE

- Svaki odlazak u penziju je finansijski udar na životni standard, a zatim i socijalni koji možemo nazvati i socijalnim "lapotom" jer se pojedinci i društvo ponašaju slično prema penzionerima - kaže Radmila.

U penziju sa 50 godina
Stariji se sećaju mnogo povoljnijih i humanijih uslova, pa je na iznos penzije uticao izbor najpovoljnijeg perioda primanja, žene su mogle sa 50 godina starosti i 30 godina radnog staža da idu u penziju, pod povoljnim uslovima. Ali se pokazalo da su takva rešenja prilično neodrživa.

Društvo se odriče dragocenog profesionalnog znanja i iskustva seniora, a oni odustaju od očekivanja od samih sebe. Dakle, pritisak koji trpe penzioneri je dvostruk - odozgo i odozdo. Ovu situaciju u našem društvu u novoj knjizi nazvala sam "Starenje bez autocenzure".

Troše na lekove i hranu, a malo na frizuru i putovanja.

- U istraživanjima koja sam radila u vezi sa standardom i troškovima života penzionera u Beogradu, rekli su mi da najviše novca potroše na lekove, režijske troškove i ishranu, a treba imaju i druge potrebe kao što su odlazak kod frizera, u pozorište, kupovina garderobe, sređivanje životnog prostora, odlazak van mesta stanovanja - ističe Radmila.

Pročitajte još: Ona je Jasmina, ima 65 godina i za njom se svi OKREĆU na ulici - evo njenog RECEPTA (VIDEO)

- Penzionerima treba podrška i pomoć da bi se osetili ravnopravnim članovima zajednice, da su nekome potrebni i da imaju pravo na svoje potrebe. Potrebna im je mentorska podrška profesionalaca koji će artikulisati njihovo znanje, iskustvo i ideje.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU