Pouzdana detekcija daljine, brzinom svetlosnog zraka (FOTO)

Umetnost plasiranja hica na veliku daljinu je vezan za mnogo toga. Od kvaliteta sistema oružje/nišan/metak, sposobnosti samog strelca, atmosferskih uticaja...  

Pročitajte još: Pred dilemom da li da proizvede pištolj sa polimerskim ramom ili ceo od čelika, nemački proizvođač je izabrao - OBA

Ipak, jedna od najbitnijih stvari je precizno određivanje daljine gađanja. Na strelištima, situacija je laka, jer se tu generalno zna tačna daljina na kojoj se mete nalaze. Ali šta da radimo ukoliko se nalazimo u terenskim uslovima ili na nekom od savremenih i dinamičkih snajperskih takmičenja. 

Leupold-RX IV iako je ovaj primerak star najmanje deset godina i dalje radi bez problema, foto: N. Trifunović

Na zrno koje napušta cev počinje neminovno da deluju razne sile, a među njima i gravitacija. To znači da će zrno imati određen pad, koji će biti veći što je daljina gađanja veća. U idealnim uslovima, kod visokokvalitetnih sportskih i snajperskih sistema, spoljnobalističke osobine zrna su vrlo konstantne, pa znamo tačno kako bi trebalo da izgleda let zrna. 

Nesigurna odokativna metoda 

Ovde pod idealnim uslovima podrazumevamo odsustvo ometača: vetra, kiše, snega, ekstremno visoke temperature... Jednostavno rečeno, dovoljno je da postavimo doboš daljinara na potrebnu vrednost i da srednji pogodak završi u meti. Jedino što nam pravi problem je to što treba da znamo na koju tačno vrednost da podesimo doboš...  

Najjeftiniji način određivanja daljine je “odokativnom” metodom. A koliko je precizan?  
Verovatno najbolje prikazuje primer čuvenog staljingradskog snajperiste Vasilija Zajceva. Jednom prilikom je sa svojim kolegom dva puta pokušao da pogodi neprijatelja i oba puta su promašili. Jednostavno, meta je bila znatno dalje nego što su oni procenili. To je bilo dovoljno da se balistička putanja ne poklopi sa nišanskom tačkom. 

Primenljive tehnike 

Drugi način je merenje pomoću poznatih uglovnih veličina. Potrebno je znati neku od dimenzija predmeta u daljini, nešto sa čime ćemo tu meru uporediti (opet poznavanje dimenzija), kao i nešto malo znanja matematike. Šta mislite, čemu služe oni silni novi tipovi končanica na optičkim nišanima? Verujte, nisu tu postavljene tek tako. 

Još jedna od tehnika određivanja daljine je pomoću topografskih karata. Naravno, za to je potrebno da znate svoju stajnu tačku, kao i objekta čiju udaljenost želite da saznate. Metoda može da bude vrlo precizna, ali ima neke svoje mane, pogotovo ako koristite neku od starih karata. Ipak, od svih poznatih metoda određivanja daljine, najbrži, najlakši i među najpreciznijim je pomoću laserskih daljinomera. 

Princip rada 

Princip rada laserskih merača daljine je vrlo jednostavan. Pritiskom na dugme uređaj šalje laserski zrak određene talasne dužine. Taj isti zrak udara u predmet čiju daljinu želimo da izmerimo. Deo svetlosnog snopa se pri tome vraća nazad prema daljinomeru. Pri tome, prvo prolazi kroz svetlosni filter koji je napravljen tako da propušta samo svetlost one talasne dužine kao kod upućenog laserskog snopa. 

Pročitajte još: Privesci za ključeve, taktičke olovke, baterijske lampe... a kada zatreba - ORUŽJE (FOTO)

Primljeni svetlosni snop obrađuje mini procesor i saopštava nam na displeju kolika je udaljenost. To se dobija tako što se proizvod vremena od momenta slanja snopa do njegovog prijema pomnoži sa brzinom svetlosti i sve podeli sa dva. Ovo zadnje je bitno, jer laserski zrak mora da ode i da se vrati, što je dupla distanca. 

Raznovrsna upotreba 

Savremeni laserski daljinomjeri su našli svoju ulogu u brojnim vojnim i civilnim aktivnostima. Za snajperiste, artiljerce, kartografe, građevinare, lovce, golfere, streličare i još mnoge druge profile, ovo je postao izuzetno bitan komad opreme. Zahvaljujući izuzetno brzom razvoju tehnike i tehnologije, ovi elektronski uređaji su sve manji i lakši, a pouzdana detekcija daljine se povećava. Vrlo su laki za upotrebu. Dovoljno je končanicu uređaja postaviti na predmet čiju udaljenost želimo da izmerimo i da pritisnemo dugme. 

Kombinacija sa dvogledom 

Za par sekundi će nam se na LCD ili LED ekranu pojaviti vrednost u metrima ili jardima, u zavisnosti od preferenci. Pri tome, greške u merenju su sve manje i manje. Naravno, što je distanca koja se meri manja, manja je i greška. U većini slučajeva se može reći da je greška zanemariva i kod savremenih ručnih uređaja, koje mogu da sebi priušte smrtnici, se prosečno se  kreće u rasponu od +- 3 metra. 

Steinerov model 8x30, namenjen vojnoj upotrebi u stanju je da meri udaljenosti preko 6 km! Impresivan deo opreme, namenjen profesionalcima, foto: Steiner

Da bi se “laserovani” objekat što lakše uočio i nanišanio, daljnomeri najčešće imaju neku vrstu monokulara sa uvećanjem od četiri do sedam puta. Kompanije kao što su “Leica”, “Bushnell”, “Steiner” i mnoge druge već izvesno vreme nude dvoglede u kombinaciji sa daljinomerom. Takođe postoje i kombinacije sa optičkim nišanom, ali očigledno tu nešto baš ne štima čim su vrlo retke i nisu još zaživele među lovcima i strelcima. 

Pozamašni prvobitni modeli 

Prvi kontakt autora sa laserskim daljinomerima je bio pre 27 godina, prilikom jednog od ranih borbenih opitovanja Crne strele. Korišćen je laser napravljen u slovenačkoj “Iskri”, prilično gabaritan, iako je tada predstavljao vrlo moderno rešenje. Bio je namenjen prvenstveno artiljerijskim izviđačima i sličnom profilu korisnika. Danas je beznadežno zastareo i ima preteranu potrošnju električne energije. Ipak i dalje je upotrebljiv deo službene opreme za određeni profil korisnika. 

Ručni laserski daljinomer M-84. Kabl služi za eksterno napajanje električnom energijom (zbog velike potrošnje), foto: N. Trifunović

Od tada je prošlo mnogo godina i laserski daljinomeri su se drastično izmenili. Postali su znatno kompaktniji, lakši, precizniji, a i potrošnja električne energije je drastično smanjena, tako da više nisu potrebni eksterni izvori za napajanje. 

Pročitajte još:  Da li je, kontrolom elektronskih komunikacija, POD PLAŠTOM BORBE PROTIV DRONOVA, otvorena Pandorina kutija?

Jedna od posebno korisnih osobina je mogućnost izračunavanja kosog hica, odnosno onoga što u “Leupoldu” zovu true balistic range (prava balistička daljina). Prilikom gađanja mete koja se nalazi na manjoj ili većoj visini od strelca, a zbog lučne putanje zrna, dolazi do fenomena da ispada da je daljina gađanja manja od stvarne, odnosno optičke. Fenomen je izraženiji što je nagib, odnosno razlika nadmorskih visina između strelca i mete veća. Kod većine savremenih laserskih daljinomera postoji ugrađen inklinometar koji određuje ugao pod kojim se vrši merenje, a dalje mikroporcesor to preračunava u potrebnu korekciju. 

Moguća odstupanja 

Ipak, postoje određena ograničenja vezana kako za tehnički aspekt, tako i taktički. Najpre, laserski snop nije toliko koherentan koliko bi mi želeli. Sa rastojanjem dolazi do njegovog rasipanja, te je moguće da na većim udaljenostima samo manji deo ozrači metu. To automatski znači i manji snop koji se vraća ka uređaju. Ukoliko je meta slabo reflektujuća, lako se može desiti da ne dobijete bilo kakakv rezultat. 

 M84 u kutiji, foto: N. Trifunović

Takođe, različite gustine vazduha mogu da utiču na povećano rasipanje i skretanje laserskog snopa. Tako je moguće da dobijete očitavanje daljine nekog drugog predmeta koji se nalazi nekoliko stotina metara dalje! A tada je do promašaja samo mali korak. 

Poseban su problem sitne grančice i lišće koje se nalaze između nas i predmeta koji laserujemo, a koje ne možemo da uočimo zbog velike daljine. Tada opet možemo da dobijemo lažne rezultate. Slično je i sa miražom koji može da napravi kombinaciju problema. 

Detektovanjem zraka do eliminacije izvora 

Leica Vector montiran na tronožac, predstavlja sjajnu kombinaciju dvogleda i merača daljine, foto: Leica

Sa taktičke strane, ograničenje je da se laserski zrak može detektovati,odnosno pratiti do samog izvora, slično obeležavajućim mecima. Ukoliko je protivnik sofistikovan, tada je do preoravanja celog kvadrata na mapi artiljerijskim plotunima mali korak. Još jedno ograničenje je vezano za baterije. Primećeno je da se greška povećava što se baterije više prazne. Jer, džaba vam sjajan uređaj ako koristi baterije malog kapaciteta, skupe su i dostupne samo u specijalizovanim prodavnicama. 

Pročitajte još: Ambiciozan program sa Dalekog Istoka (FOTO)

Ipak, bez obzira na sva ograničenja, laserski daljinomeri su sjajna pomagala koja su omogućila znatno sigurnije plasiranje prvog hica na velikim daljinama, što je od velikog značaja tstrelcima na dalekometnim takmičenjima. Naravno, izaberite neki model u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima ali i realnim potrebama. 

Ninoslav TRIFUNOVIĆ 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU