Već samo ime legendarnog proizvođača - MAUSER, govori da je u pitanju izuzetno oružje (FOTO)

Pokolj izraelskih olimpijaca u Minhenu 1972. godine je snažno ođeknuo širom sveta. Policijski fijasko u minhenskoj drami je pokazao svu neadekvatnost trenutnog naoružanja, a pogotovo snajperskog.

Pročitajte još: OVDE možete da birate šta želite, a samo KILOMETAR DALJE vas čeka pravo iznenađenje (FOTO)

U stvari, ono nije ni postojalo u policijskom arsenalu, a zbog zakonskih ograničenja, vojni snajperisti nisu mogli da budu pozvani da reše problem. Po okončanju debakla i formiranju GSG9, Nemci su shvatili da moraju da odreše kesu i da pored adekvatne opreme i obuke, za svoju novoformiranu specijalnu jedinicu nabave i vrhunsko naoružanje. 

Pročitajte još: Pred dilemom da li da proizvede pištolj sa polimerskim ramom ili ceo od čelika, nemački proizvođač je izabrao - OBA

SP 66 je oružje prvenstveno prilagođeno pripadnicima vojnih/policijskih snajperskih timova, foto: Mauser 

Jedna od pušaka koja je ušla u njihov arsenal, istina u ograničenom broju od svega 30 komada, jeste Mauserova snajperska puška Model 66 SP. Zasnovana je na sportskoj verziji Model 66, a koja je opet svoj uzor imala u lovačkoj. Jednostavno rečeno, sistem zatvarača u Nemačkoj poznate kao "Gehmanova kratka akcija" i sanduka su konstrukcijski identični kod svih modela, dok su ostali delovi puške prilagođeni namenjenoj ulozi, što je uobičajena praksa u oružarstvu. 

Vrhunski urađena cev 

Strm pištoljski rukohvat sa rupom za palac, foto: Mauser

Jedan od najkritičnijih delova svakog snajperskog oružja je njegova cev. LJudi iz “Mausera” su se svojski potrudili da naprave vrhunski primerak za ovako elitno oružje i u tome su uspeli. Ukupna dužina cevi sa montiranom kombinacijom gasne kočnice i kompenzatora odskočnog ugla je 730 mm, dok je sama cev dužine 650 mm. Korak uvijanja je desni, sa četiri žleba i spolja, tako da iznosi 1:12 inča, što je takođe nekadašnji standard. Cev je urađena tehnikom hladnog kovanja od hrom-vanadijumskog čelika, sa unutrašnjom trasom ispoliranom do visokog sjaja, poput ogledala. 

Gasna kočnica je aktivnog tipa i sastoji se od pet pari obostranih proreza, dok je kompenzator u stvari jedan duboki dijagonalni prorez pod uglom od 45 stepeni, smešten na samom kraju. “Mauser” je radio i kraću verziju cevi, prilagođenu za upotrebu prigušivača. Istina, ova verzija je vrlo retka i uglavnom je nepoznata, čak i dobrim poznavaocima. 

Na gornjem delu sanduka je montiran optički nišan, foto: depositphoto 

Kundak je izrađen od kvalitetne orahovine i izuzetno je masivan - širok u prednjem delu. Što naravno, nije urađeno slučajno. Drvo je poznato po tome da “radi” - sklono je da se krivi u stranu, kao posledica vlage koju upija tokom vremena. Tako iskrivljen prednji deo kundaka može da dodirne slobodno plivajuću cev i potpuno promeni sliku pogodaka, počevši od relativno benigne promene srednjeg pogotka, pa do sticanja utiska da gađate iz lovačke puške sačmarice. A, verujemo da bi ovako nešto predstavljalo pravu noćnu moru snajperisti koji mora da preciznim hicem eliminiše otmičara koji se krije iza taoca. 

Ergonomski kundak za desnoruke 

Na donjem delu potkundaka nije postojala mogućnost montaže nožica, pa su česte preinake, bilo službene, bilo neslužbene. Na primer, Izraelci su na sve svoje primerke montirali Harrisove nožice. Osim masivnosti, kundak se odlikuje i odličnom ergonomijom. Odabran je vrlo strm pištoljski rukohvat sa rupom za palac. Kao i potkundak, rukohvat je dodatno obrađen ohrapavljivanjem u prednjoj zoni da bi se dobio čvršći i sigurniji hvat.

Pročitajte još:  Šta donosi četvrta generacija SRS repetirki?

Sa njegove desne strane se nalazi profilisani otvor za provlačenje palca, ali i duboki usek radi mogućnosti pozicioniranja palca sa desne strane prilikom gađanja. Ovo nas upućuje na dve stvari. Prva je da je oružje predviđeno prevenstveno za dešnjake, a druga je vezana za način upotrebe oružja. U zavisnosti od filozofije koju neka snajperska škola zastupa, šaka mora čvrsto da pridržava rukohvat ili da ga dlan tek ovlaš dodiruje.  “Mauser” je omogućio oba pristupa, pa kako ko voli. 

Kombinacija gasne kočnice i kompenzatora, foto: Mauser 

Kundak je dobio i podesivu obrazinu i jedan je od najudobnijih koji se može naći kod snajperskih pušaka. Preko matice koja se nalazi sa desne stane kundaka, obavlja se stezanje ili popuštanje mehanizma pod oprugom koji omogućava lako podizanje obrazine. Na taj način se lako može naći odgovarajuća visina za svakog korisnika i za svaki model optičkog nišana. 

"Gehmanova kratka akcija" 

Konstrukcija akcije definitivno odudara od uobičajene “Mauserove” kombinacije sanduka i zatvarača. Sanduk je, uslovno rečeno dvodelni i sastoji se od dela koji je fiksiran u drvenom kundaku i drugog dela koji se može skinuti zajedno sa zatvaračem. Ovaj drugi deo je višenamenski. Ima ulogu poklopca, ujedno služi za vođenje zatvarača i zapinjanje udarača. Podizanjem ručice zatvarača, dolazi do odbravljivanja zatvarača, potiskivanja sklopa udarača, udarne igle i udarne opruge prema nazad i zapinjanja. Telo zatvarača je drastično kraće od uobičajene “Mauserove” konstrukcije i izrađeno je od visokokvalitetnog čelika, sa dva masivna ispusta za bravljenje. 

Savršeno okidanje 

U donjem delu sanduka je smešten fiksni magacin i okidački mehanizam. Zanimljivo je da je njegov kapacitet svega tri metka. Ovo je uglavnom dovoljno za protivterorističku namenu, iako većina korisnika preferira nešto veći kapacitet. Najverovatniji razloga za ovako skroman kapacitet je povećanje krutosti sanduka, što povoljno utiče na preciznost. 

Obrazina podignuta na maksimalnu vrednost. Zahvaljujući njoj je moguća nesmetana upotreba pasivnih nišana i optički nišan sa velikim prečnikom objektiva, foto: Mauser 

Što se okidanja tiče, najlakše ga je opisati rečima poput izuzetno ili savršeno. Okidač ima dva kolena i kristalno jasno definisano otpuštanje udarača. Prvo koleno je skoro neprimetno i potrebna je sila pritiska za opaljenje oko 1,5 kilogram. 

Na gornjem delu sanduka je montiran optički nišan. Originalno je uz pušku dolazio varijabilni "Zeiss" model Diavari ZA 1,5-6x42. Nišan je imao mogućnost podešavanja doboša daljinara u rasponu od 100 do 400 metara što je dovoljno za takvo uvećanje i snajperska dejstva u protivterorističkim operacijama.

Neobična šina za montiranje optičkih nišana,  foto: Mauser

Za vojnički način upotrebe ovo je bilo nedovoljno, pa su se Izraelci odlučili za neka druga rešenja, a među njima i za model iz "Swarovskog", prečnika tubusa od 30 mm i fiksnog uvećanja od 6x, podešen za spoljnobalističke karakteristike snajperskog metka M118.  Osim austrijskih, kačena su i domaća "stakla" Nimrod sa uvećanjem od 6x i nešto ređe, od 10x. Ovaj potonji je verovatno bio i najadekvatniji izbor, s obzirom na namenu koju su mu Izraelci dodelili. 

U arsenalu mnogih specijalaca 

Šina za montiranje  nožica je naknadno ugrađivana na oružje, foto: IDF

Mause SP 66 napravljena je u samo 360 primeraka, što je stvarno malo. Retki srećnici među vojnim i policijskim snajperistima su bili izuzetno zadovoljni oružjem koje su dužili. GSG 9 je nabavio oko 30 komada, dok je Izrael naručio 100 primeraka. Zanimljivo je da su ovi prvi oružje koristili prvenstveno za izvođenje snajperskih dejstava u protivterorističkim akcijama, dok su Izraelci imali u vidu vojnu upotrebu. Tačnije rečeno, za odbranu utvrđenih pozicija na Golanskoj visoravni i pojasu Gaze. 

Kako je SP 66 prilično teška i glomazna puška, uglavnom nije baš primerena za svakodnevno vucaranje po kojekakvim planinskim zabitima. Ipak, u izraelskom slučaju, mora se priznati da je izbor i više nego adekvatan. Svi primerci iz produkcije za Izrael su u periodu 1999-2000. godine završili u SAD. I zanimljivo je da su skoro svi u vrlo dobrom stanju. Ovo govori o izuzetnom kvalitetu, jer je poznato da pripadnici IDF nisu nimalo nežni prema svom oružju i opremi. 

Pitoštoljski rukohvat je prilagđoen samo za desnoruke,  foto: Mauser

Visoka cena i velika masa su zaslužne da se nijedna vojska ne odluči za masovno naoružavanje ovom snajperskom puškom. Poznato je da su pored izraelske vojske, za svoje specijalce manju količinu nabavili Indijci i Poljaci. Od specijalnih policijskih službi, pored GSG 9, takođe manju količinu su nabavili Italijani za GIS (Specijalna grupa za intervencije u okviru karabinjera). 

Pročitajte još: Ambiciozan program sa Dalekog Istoka (FOTO)

Okidanje Mauserove snajperke najlakše je opisati kao izuzetno ili savršeno,  foto: Mauser

Iako nikada nije doživela popularnost nekih drugih, često inferiornijih modela, SP 66 je ostavila vrlo pozitivan utisak na sve one koji su imali priliku da je koriste.  Ne treba ni da čudi jer je sve na njoj bilo prvoklasno, od preciznosti, pa do onoga što nazivamo nemačkim kvalitetom izrade i cene. A, ne verujemo ni da bi se bilo koji od naših ljubitelja snajperskih pušaka ljutio da ima ovakav jedan vredan primerak u kolekciji. 

Ninoslav TRIFUNOVIĆ 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU