Veliki noževi za veliku šumu (FOTO)

Zahvaljujući popularnosti buškrafta, kako u svetu, pa tako i kod nas, kod mnogih se ustalilo mišljenje da su dugački noževi krajnje nepraktična stvar. Pobornici ove teze često navode primer Šveđana koji su sečiva noževa obeležavali markerima da bi utvrdili koji je deo najčešće korišćen. Na osnovu toga se onda tvrdi da su sasvim dovoljna sečiva dužine 10-12 cm. I znate šta? U pravu su. Barem u Evropi, za većinu situacija je dovoljan kraći nož. 

Pročitajte još: ZA SRBE SPECIJALNA PONUDA! U ovom hotelu deca borave BESPLATNO, a dobija se i POSEBAN POPUST (FOTO)

Pročitajte još: Džentlmenski način rešavanja sukoba stigao do Olimpijade

Ali istovremeno, apsolutne zagovornke teze o kratkim noževima demantuje iskustvo staro stotinama godina. To iskustvo su stekle generacije ljudi koji bukvalno žive u džunglama i to onim pravim, a ne betonskim. 

Alatka za džunglu 

Ako neko nešto zna o mačetama, onda su to Brazilci. Na slici je tipičan primerak sa sečivom dužine 45 cm, foto: Tramontina

Nama verovatno najpoznatiji iz plejade velikih noževa za veliku šumu, su mačete. Ovaj tip sečiva namenjen je sečenju zeljaste, a ne drvenaste vegetacije. Najčešće za krčenje staza kroz džunglu ili kao poljoprivredne alatke. Stariji se verovatno sećaju slika Fidela Kastra ili Če Gevare kako seku šećernu trsku. 

Međutim, ovi veliki noževi su vrlo često korišćeni i za svakodnevne poslove u domaćinstvu ili kuhinji, za spremanja obroka, ali i kao oružje u bunama i ustancima, kojih u Južnoj Americi nikada nije manjkalo. Kultura upotrebe je u svim krajevima gde se svakodnevno koristi na visokom nivou. Iako pretpostavljamo da bi se na Zapadu mnogima digla kosa na glavi kada bi videli klince od samo nekoliko godina sa oštrim sečivima koja su tek nešto malo kraća od korisnika.  

Mačete variraju po svom obliku i dužini, u zavisnosti od kraja gde ih prave i naravno, koriste. Ipak, najčešća slika u glavi prosečnog Balkanca pri pomeni mačete je sečivo dužine 40-50 cm, debljine 2-3 mm, blago prošireno kako ide prema gore i sa vrhom velikog radijusa. Ipak, postoje brojna rešenja koja odudaraju od ovog tipa. 

Čudo iz vojnog kompleta 

Brojne oružane formacije prinuđene da ratuju ili barem službuju u tropskim prašumama, uvidele su da im je neophodna ovakva alatka. Prvo su nabavljani lokalno proizvedeni primerci da bi posle bili usvojeni standardizovani modeli izrađivani u nekoj od nožarskih kompanija. 

Jedno od posebnih rešenja je tzv. Tajga 1, na Zapadu poznatija kao Specnazova mačeta. Razvijena je u SSSR tokom pedesetih godina prošlog veka, na samom početku Hladnog rata, za potrebe oborenih pilota i vojnika raznih profila, kojima bi mogao da posluži ovakav alat. Skoro po svemu odudara od tradicionalnih mačeta. Sečivo je dugo 21 cm, debljine 5 mm i maksimalne širine 87 mm. Zahvaljujući posebno oblikovanom sečivu, težište je pomereno prema vrhu.

Kako su sovjetski dizajneri u svojoj beskrajnoj mudrosti zamislili, ova alatka bi mogla da bude upotrebljena u slučaju nužde kao sekira, mačeta, ašovčić, dleto, testera i još koješta. 
Ostaje upitno koliko su u svemu tome uspeli, ali je činjenica da je pomenuti model ostao u proizvodnji do današnjeg dana, istina pod drugim imenom. Originalni vojni primerci iz prošlog veka mogu da dostignu cenu i preko 400 dolara. Naravno, ovo je više vezano za kolekcionarstvo, nego za stvarnu vrednost pomenutog “čuda” vojne opreme. 

Originalni primerci Tajge 1 mogu da dostignu značajnu cenu kod kolekcionara, depositphoto

Za tajgu, a ne za džunglu 

Što se realne upotrebljivosti tiče, treba je sagledati iz ugla korisnika. Da li bi se dobro pokazala u džunglama Južne Amerike? Odgovor je kratak i jasan - ne. Prekratka je, preteška, predebela i ima četvrtastu, prilično neudobnu plastičnu dršku. Ali, ako bi je posmatrali sa stanovišta oborenog pilota koji bi se našao negde u krajevima sa klimom sličnom ili hladnijom od naše, onda se slika značajno popravlja. NJome je moguće napraviti sklonište, pripremiti vatru, iskopati rupu, meriti dužinu i uglove, a u nuždi može da posluži i kao hladno oružje. Iako pomenute poslove ne radi savršeno, dovoljno je dobro rešenje za onu namenu koju je predvideo proizvođač.
Ipak, jedinice koje se “malo ozbiljnije bave ratovanjem u tropskim šumama”, stalno su u potrazi za novim, prikladnijim tipom sečiva. Kako je vegetacija u jugoistočnoj Aziji različita u odnosu na onu iz Južne Amerike, jasno je da je u takvim predelima potrebno prikladnije sredstvo. Jedan od mogućih odgovora bio bi parang. 

Sečiva jugoistočne Azije 

U Zapadnoj hemisferi je postao popularan poslednjih petnaestak godina, zahvaljujući veteranu britanskog SAS, piscu jednog od najpopularnijih priručnika za preživljavanje. Pomenuti autor je za vreme službe često koristio parang i ta svoja iskustva i preference je preneo u svom priručniku. SAS se sa ovim sečivima susreo za vreme intervencije u Malaji. 

Testera na specnazovoj mačeti je istog tipa poput onih na Viktorinoks noževima. Upotrebljivost je ograničena, ali može da posluži u određenim situacijama, depositphoto

Kao i kod mačeta, postoje brojne varijacije ovog velikog noža, tako da je teško dati neke tačnije specifikacije. Sečiva variraju od približno 30 cm, pa do skoro metra dužine. Slično tome, mogu se naći primerci sa skoro ravnim sečivom, ali su najpopularniji oni sa zakrivljenim. Zanimljivo je da su kod paranga sečiva brušena konveksno, bilo da govorimo o punom ili delimičnom konveksu, što je rezultat vekovnog iskustva ljudi koji ih koriste. Drške se uglavnom izrađuju od roga vodenog bufala ili tvrdog drveta, sa zakrivljenjem i proširenjem na kraju. Na taj način se sprečava da prilikom sečenja iz zamaha nož isklizne iz ruke. 

Parang odličan izbor 

Kako se radi o krajevima koji su prilično siromašni, jasno je da je lokalno stanovništvo razmišljalo o univerzalnosti svakog dela opreme. Tako je i parang dobio višenamensku funkciju i svaku od njih obavlja vrlo dobro, naravno u veštim rukama. Na primer, vrh je najčešće širok i fino izoštren. Kao takav se koristi za dranje kože sa ulovljenih životinja, pripremu hrane i neke preciznije poslove. 

Model Parang Mini, delo Rika Maranda je sjajan primer vrhunski urađenog noža sa cenom od 700 dolara, depositphoto

Nešto niže od toga (najčešće) počinje blago proširenje koje je oštreno pod manjim uglom te je otpornije na tupljenje prilikom grubih radova: sečenje, tesanje i cepanje drveta. Kako se sečivo sužava i približava dršci, brušenje takođe prelazi u fino. Ovakvo sečivo je pogodno za precizno deljanje drveta i slične operacije.
Zahvaljujući tome što je najčešće prvih nekoliko centimera sečiva tupo, moguće ga je koristiti i kao produžetak drške. Ovo je povremeno na meti Zapadnjaka jer smanjuje korisnu dužinu sečiva i šaka drži sečivo, što se smatra nebezbednim. Iako ovo ima smisla kod kratkih noževa, u ovom slučaju je promašena kritika. Ne zaboravite, parang je veliki nož i dobar deo teških poslova odrađuje upravo velikom dužinom i masom (čista fizika). 

Dalje, njegovi korisnici su vrlo verzirani kroz svakodnevnu upotrebu, a i tamo gde oni žive “bezbednost na prvom mestu” nije svakodnevna mantra. Moje ograničeno iskustvo sa ovim sečivom i ljudima koji su ga koristili, govori nam da je u pitanju specifičan komad opreme, kojeg će ljudi ili voleti ili ga u potpunosti odbaciti.  

Brojna rešenja 

Ukoliko želite univerzalan veliki nož za šumu, koji odlično seče iz zamaha, parang je tu odličan izbor. Relativno dugo sečivo, blago zakrivljeno i konveksno naoštreno biće pun pogodak. Ali ako je vaša ideja da imate nož kojim ćete naseći slaninu, možda neki paradajz ili namazati paštetu za vreme jednodnevnog izleta, onda je ovo sasvim sigurno pogrešan izbor. Zanimljivo je da se parang uglavnom izrađuje u malim kovačkim radionicama i to od starih gibnjeva. 

Ber Grilsova parang mačeta u izvedbi Gerbera je jeftino i dovoljno dobro rešenje, foto: Gerber

Očigledno je u pitanju omiljeni materijal širom sveta za izradu sečiva. Ipak, savremena nožarska industrija sebi može da priuštiti različite tipove čelika i da tako ovu vrstu noža približi raznovrsnim korisnicima. Tako je “Gerber” izbacio svoje verziju, a reklamira je niko drugi do Ber Grils. Svojom cenom od nekih 40+ dolara, govori da je daleko od kvalitetnog noža, ali je dovoljno upotrebljiv za većinu korisnika koji nemaju prestroge zahteve. 

Verovatno nećemo pogrešiti ako kažemo da bi se mogao pokazati dobrim izborom za opremanje i obuku mladih izviđača. Ipak, ako ste ozbiljniji korisnik, sa zahtevnijim potrebama savetujemo i sigurnije urađene primerke. Verovatno vam neće biti problem da nađete kovača koji će za pristojnu cifru da iskuje sečivo po vašem nacrtu. 

Malajski golok 

Još jedno od velikih sečiva bi bio golok. Sličan je parangu, što nije ni čudno. Namena mu je praktično identična, iako u ovom slučaju postoje i čisto borbene verzije. Očigledno je područje Indonezije, Malaje i okoline pogodovalo razvoju ovakvih velikih sečiva. Ipak, postoje i određene razlike. Sečiva kod goloka su generalno nešto kraća ali i teža. Osim toga, uglavnom su i mekše okaljena. 

Na ovaj način se mogu lakše oštriti u terenskim uslovima, pa čak i običnim kamenovima, što može biti od koristi u određenim situacijama. Čuveni nožarski guru Majk Stjuart i njegova kompanija “Bark River” svojevremeno su izbacili svoju verziju koja predstavlja zapadni pogled na ovaj interesantni alat. Čelik je daleko kvalitetniji od onog za gibnjeve, odnosno govorimo o alatnom čeliku A2. Brušenje je i dalje puni konveks i seče kao ludo. 

Martindejlova verzija goloka je u upotrebi u britanskoj armiji već decenijama, depositphoto

Zahvaljujući profilu sečiva i njegovoj dužini, oštrini, BRK Golok možete koristiti na različite načine. Ipak, cena nije baš prijatna. Za nekih 250-300 dolara, koliko košta u SAD, možete kupiti jeftinije, takođe vrlo upotrebljive primerke i pride celo brdo dodatne opreme. Ali svakom svoje, zar ne? 

Pročitajte još: Zahvaljujući video-igricama ovo OPASNO oružje postalo je MUST HAVE među tinejdžerima (FOTO)

Naravno da ovo nisu svi mogući tipovi velikih noževa, ali su predstavnici onih poznatijih u široj javnosti. NJihov dizajn je plod vekovnih iskustava i potreba za sečivom koje naoko izgleda specijalizovano, a u stvari je višenamensko. Možda u našem slučaju nisu najadekvatnije rešenje, ali je sigurno da su u svojoj postojbini najbolji mogući izbor. 

Ninoslav TRIFUNOVIĆ 

foto: Bark River

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU