VAKCINE su ozvaničene u 18. veku, ali su ih KINEZI koristili mnogo ranije!

Korona odnosi živote i svet sa nestrpljenjem i velikim iščekivanjem prati svaku vest koja se odnosi na pronalaženje leka, vakcine pre svega, koja bi donela spas i olakšanje.

Šta je to u stvari vakcina? To je biološki preparat koji sadrži specifične antigene koji se primenjuju da bi se dobio aktivni imunološkki odgovor radi sprečavanja razvoja bolesti.

Najčešće se primenjuje kao preventivna mera kod zaraznih bolesti, ali se mogu upotrebiti i posle izlaganja antigenu. Vakcina sadrži agens koji nalikuje na mikroorganizam koji uzrokuje bolest.

Pročitajte još: DOKTOR SE NIJE PRAO SAPUNOM 5 GODINA: "Jedino što na telu treba da peremo su naše ruke!"

Često se pravi od oslabljenih ili ubijenih oblika mikroba, proteina. Agens stimuliše imuno sistem da prepozna agens kao opasnost i da ga unušti. Teoretski, i u budućnosti organizam prepoznaje slične agense i uništava ih.

Vakcinacija je najefikasniji metod prevencije zaraznih bolesti, mada su pokreti protiv obavezne vakcinacije sve snažniji. Postoji mnogo vrsta vakcina, za razne bolesti, a nama je u Srbiji ostalo sećanje na "variolu", odnosno na vakcinaciju protiv velikih boginja.

U stvari termini vakcinacija i vakcina su i nastali od latinskog "Variolae vaccinae" naziva bolesti poznate kao "velike boginje krava". Ovaj termin je osmislio američki lekar Edvard Džener koji se smatra i utemeljivačem moderne vakcine.

On je primetio da radnici koji su radili sa kravama skoro nikad ne oboljevaju od velikih boginja ako su prethodno oboleli od "kravljih boginja".

On je 1796. od jedne devojke zaražene kravljim boginjama uzeo gnoj iz ruke i zatim je preneo taj "materijal" na zagrebanu ruku osmogodišnjeg dečaka Džejmsa Pipsa, pa je posle šest nedelja sa njegovim "uzorkom" vakcinisa drugog dečaka. Ni jedan ni drugi se nisu zarazli velikim boginjama i Džener je shvatio da je na pragu velikog otkrića.

Pročitajte još: Da li ste čuli za CRNU LIMUNADU? Otkrivamo šta ona čini za naš ORGANIZA

Kasnije u 19. veku Luj Paster usavršava vakcine i vakcinaciju, postavljajući temelje moderne medicine. Ipak, neki podaci pokazuju da se u Kini još u 10. veku primenjivala neka vrsta imunizacije kod malih boginja!

Najstariji dokumentovani slučaj je, kažu iz 15. veka kada su kineski isceljitelji koristeći "nazalnu metodu" (praktično bi neko ko je preležao bolest duvao u nos zdravih osoba) ili bi lekari kroz nos pacijenta unosili male količine "zaraznog materijala".

Ova tehnika je primenjivana u 16. i 17. veku, a dva izveštaja o tom načinu lečenja u Kini su 1700. godine stigla u Kraljevsku akademiju u Londonu. Jedan izveštaj je potpisao dr Martin Lister a drugi jedan od šefova Istočno-Indijske kompanije koji su prisustvovali lečenju radnika iz Kine.

                                   PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU