Dileme oko pravilne upotrebe

U uslovima slabe osvetljenosti uobičajeno je da se koriste razni modeli lampi, termovizijskih naočara i kaciga, kojima je primarna uloga da omoguće sagledavanje prostora i uočavanje živih bića kada to ljudski vid ne može. Ovome se pridaje dužna pažnja jer se većina savremenog oružja oprema integralnim šinama za nadogradnju takozvanih taktičkih svetljiki, ali još uvek je najčešći način upotrebe pridržavanjem lampi slabijom šakom, dok dominantna ruka služi za obavljanje nekih drugih radnji. 

Pročitajte još: Ubojit "alat" elitnih profesionalaca (FOTO)

Osvrnućemo se na modalitet držanja uobičajenih lampi koje su najčešće na tržištu i mogu se koristiti za različite namene. Počev od pripadnika vojnih i policijskih jedinica, raznolikih službi obezbeđenja, sve do naoružanih civila u situacijama odbrane života i imovine, svima se dešavalo kako moraju da osvetle određeni prostor, dok u jednoj ruci drže neko oružje. 

Sve je počelo od “tunelskih pacova” 

Kada se pomene kretanje naoružane osobe u mraku prva asocijacija je Vijetnamski rat I tzv. “tunelski pacovi” američke vojske. Oni su morali da pronalaze specifične tehnike i odaberu pogodna sredstva za kretanje kroz skučene tunele koje su prokopali gerilci Vijetkonga. Na početku tih krajnje neobičnih poduhvata pokušavalo se primeniti iskustvo rudara sa svetljikama postavljenim na čelu, čak je osmišljena naprava koja je omogućavala prekid svetlosti pomoću tastera smeštenom na kraju kabla i aktivirao se zubima ili jezikom. 

Naravno, ubrzo se uvidelo kako takve improvizacije mogu samo da posluže za propagandni pozeraj na fotografijama, dok kod iole upućenih izazivaju podsmeh. Neuporedivo ozbiljniji nedostatak lampe koja se nalazi na glavi korisnika je to što rudar ne dolazi u situaciju da se susretne sa opasnim protivnikom koji može da ga eliminiše, prethodno ga uočivši upravo pomoću toga što mu se izvor svetlosti nalazi u zoni glave. 

Heris tehnika

Heris tehnika, foto: Depositphotos

Upravo vođeni tom problematikom, određeni autoriteti u ovoj oblasti preporučuju različite tehnike pridržavanja lampi, pomoću kojih korisnik neće izložiti kritične ranjive tačke sopstvenog tela i na taj način olakšati posao protivniku. Poznata i često preporučena je Heris tehnika držanja lampe, koja podrazumeva ukršten položaj ruku, odnosno poziciju gde jača šaka pridržava pištolj ili revolver, a slabija se pozicionira bočno prislonjena tako da cev oružja i snop svetlosti budu usmerene ka istom smeru. 

Objektivno posmatrano, ovo je prilično loše rešenje, jer takva primena vodi ka neizbežnom nespretnom postupanju kad i ukoliko korisnik dođe u situaciju da se odbrani od napada u skučenom prostoru. Instinktivna ljudska reakcija je da raširi ruke kada se brani, a prilikom korišćenja ove tehnike praktično može da bira, želi li da bude lišen oružja ili izvora svetlosti. Osim toga, vrlo malo osoba može da ovlada sinhronizacijom očiju i ruku, pa se opisana tehnika loše iskazala u konkretnoj praksi.

Tokom kurseva borbenog gađanja, uglavnom je obavezno i učenje stava dok se pridržava svetiljka, foto: Depositphotos

S druge strane, još sedamdesetih godina su znameniti strelci Rej Čepmen i Masad Ajob lansirali metod, pri kome je najpreporučljivije koristiti manju svetiljku koja se može držati bočno, paralelno sa pištoljem, praktično umetanjem između palca i kažiprsta, tokom prihvata dvoručnim stavom. Naknadno je ova tehnika modifikovana od strane bivšeg FBI agenta i instruktora Bila Rodžersa, koji je zagovarao tezu kako je najbolje staviti lampu između kažiprsta i srednjeg prsta, ali to je samo varijacija koja ne donosi bitno poboljšanje.

FBI tehnika osvetljavanja 

Znatno smislenije nam deluje FBI tehnika koja podrazumeva držanje svetiljke visoko iznad glave, ali ona nije izvodljiva u prostorijama koje imaju niži plafon ili kada se krećemo kroz vegetaciju. Za američke policijske službe se povezuje i starija tehnika koja sugeriše pridržavanje lampe u zoni vrata i vilice kao oslonca. Ali, kasnije je preovladala krajnje razumna preporuka kako je najbolje da svako ponaosob odabere i odluči na koji način može efikasno da dejstvuje u uslovima loše vidljivosti i nužne upotrebe veštačkog izvora svetlosti manjih dimenzija. 

U novije doba preporučuju se tipski nosači svetiljki, foto: Depositphotos

Ukoliko dopustimo sebi slobodu krajnje subjektivnih opservacija, smatramo kako je uputnije pridržavanje lampe što je moguće dalje od tela, čime se ne odaje sopstvena pozicija i smer kretanja. Doduše, na taj način se onemogućava vidljivost nišana svog oružja, ali kako se u takvim situacijama uglavnom instiktivno reaguje na malim udaljenostima, a precizno nišanjenje skoro da nije moguće, bez obzira na koji način nosimo lampu. 

Pročitajte još: Od veštine strelca i poznavanja eksterne balistike do parade oružja na kratkim daljinama

Montiranje svetljiki na samo oružje je problematika oko koje se mnogi spore upravo iz razloga sopstvenog otkrivanja, ali stoji nesporna činjenica kako sve odreda jedinice specijalne namene opremaju svoje pripadnike oružjem koje ima tu opciju. 

Svetiljka u visini pojasa 

FBI tehnika korišćenja lampe, foto: Depositphotos

Uz iskrenu želju da apsolutno niko od  čitalaca ne dođe u situaciju gde mu je potrebno osvetljavanje prostora u uslovima slabije vidljivosti potencijalne neposredne opasnosti, ipak bismo kao najdelotvornije preporučili korišćenje kompaktnijeg oružja koje se drži dominatnom rukom, dok se svetljika nalazi u šaci druge ruke udaljene od tela u visini pojasa. Ovo se u praksi pokazalo kao najmanje problematično rešenje, bez obzira da li je u pitanju uniformisano lice ili civil koji se suočava s riskantnim scenarijem.

Milan Milanović

Pratite nas na INSTAGRAMU  i FEJSBUKU