Ljudi u Srbiji masovno traže POMOĆ PSIHOLOGA, evo IZ KOG GRADA NAJVIŠE

02. 08. 2020. 000000 18:00

Foto: Depozitfoto

Pandemija uzrokovana virusom korona povećala je i broj ljudi koji traže psihološku pomoć.  Većina je tražila pomoć zbog straha od obolevanja, uznemirenosti i neraspoloženja.

Pročitajte još: Kako razgovarati sa DECOM o KORONA virusu?

Prethodnih dana najveći broj poziva pristizao je iz Novog Pazara, a tražila se reč utehe zbog brige  usled mogućeg gubitka bližnjih.

SOS linija radi 24/7 i saveti su beslatni.

Psihijatar Ivana Stašević Karličić, direktorka bolnice "Dr Laza Lazarević", koja je i otvorila ovu SOS liniju, kaže da građani ovim putem mogu da dobiju stručnu pomoć i savet 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Na telefonskoj psihološkoj podršci rade profesionalci, a saveti su besplatni.

Građani su na početku su tražili informacije o virusu, načinima prenošenja, koracima u zaštiti, gde i od koga mogu da dobiju različite vidove pomoći.

Najmlađi ima 16 godina
Psihološku pomoć u vreme pandemije kovida 19 traže i stari i mladi. Najmlađa osoba koja je zvala ima 16, a najstarija 92 godine
Traže pomoć da preovladaju uznemirenost, nelagodu, neraspoloženje, strah...

Sada najviše traže savete o tome kako da prevladaju stanja uznemirenosti i nelagode, strah od obolevanja, neraspoloženje, da li i kako da koriguju terapiju.

Sagovornica kaže da su krizne situacije sastavni deo života. U njih se svakako svrstava i trenutno širenje zaraze. Normalno je da osećamo tugu, zabrinutost, stres, zbunjenost, uplašenost ili ljutnju.

Strah je normalan i opravdan.

Očekivano ponašanje tokom krize uključuje i strah od bolesti ili umiranja, strah od gubitka sredstava za život, osećanje bespomoćnosti u brizi oko najbližih i strah da ćemo ih izgubiti, strah od socijalnog odbacivanja dok smo u izolaciji ili smo potencijalno bolesni, teškoće u koncentraciji i pažnji, promene u ritmu spavanja, poremećaj apetita i slično.

Pročitajte još: Izgovorite svoje ime i - ROBOT DOKTOR će reći da li ste zaraženi KORONA VIRUSOM

Da bi se ublažile posledice negativnih osećanja osnovno je njihovo prihvatanje.

- Prihvatanje činjenice da su bol, tuga i stres sastavni deo života, aktiviranje zdravih kapaciteta ličnosti u pravcu odgovarajuće brige o sebi i bližnjima, održavanje socijalnih kontakata putem dostupne tehnologije veoma su važne za što bolje prevladavanje stresa i prilagođavanja novonastaloj situaciji - savetuje dr Stašević Karličić.

Kriza je uvek šansa za dalji razvoj ličnosti, tako da bi ovu situaciju trebalo shvatiti upravo tako.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU