Ovaj APARAT danas ima svaka kuhinja, a pronalazač je od njega zaradio 206 DINARA
Mikrotalasnu rernu izumeo je Persi Spenser, koji nije imao nikakvo formalno obrazovanje, osim završene osnovne škole, koja u SAD traje svega - pet godina.
Pročitajte još: Morate nabaviti krznenoj ljubimici: Svemirska KAPSULA za MAČKU (VIDEO)
Spenser je rođen 1894. godine u Houlandu u američkoj državi Mejn. Zaposlio se u fabrici kalema kada je imao samo 12 godina.
Kao šesnaestogodišnjak, saznao da vlasnik fabrike papira planira da elektrifikuje postrojenje i prijavio se da radi kao električar. Odlučio je da se pridruži mornarici, gde je učio o radio-tehnologiji.
Persi je bio samouk.
U međuvremenu su Vanevar Buš i Lorens Maršal, dvojica inženjera osnovali su Američku kompaniju za aparate u Kembridžu sa željom da proizvode jeftine i dobre frižidere.
Ideja nije uspela, pa su 1924. godine odlučili da naprave vakuumske gasne cevi posle čega je radio ušao u svaki dom. Persi Spenser se kod njih zaposlio kao četvrti radnik ove kompanije 1925. godine.
Čokoladica mu se istopila u džepu i sinula mu je ideja!
Jednog dana na poslu 1945. godine Spenser je stajao pored aktivnog magnetrona, kada je shvatio da mu se čokoladica sa kikirikijem otopila u džepu. Zaintrigiran, isprobao je kako magnetron deluje na kukuruz kokičar. I shvatio je da mikrotalasi mogu da peku i kuvaju hranu. Sledeće na redu bilo je jaje, koje je eksplodiralo eksperimentoru u lice.
Prva rerna bila je ogromna i preskuva.
Pun entuzijazma, počeo je da razvija uređaj: patent je prijavio "Rejteon" i prva rerna, nazvana "Radar Range" napravljena je 1947. Bila je visoka 170 centimetara, teška 340 kilograma i koštala je oko 5.000 dolara, što je bilo zapanjujuće mnogo.
Pročitajte još: OPASNOST! Studenti osmislili KOVID ŽURKE - ko prvi dobije virus osvaja NAGRADU! Progovorila i ANDRIJANA!
Vremenom je dizajn unapređen, pa su ovi aprati postali prihvatljive veličine i cene, i 1967. godine prva relativno pristupačna mikrotalasna pecnica koštala je od 495 dolara, a do 1975. u Americi je nastala prava ekspanzija. Međutim, pronalazač nije imao ništa od toga, jer je za svoj patent dobio svega dva dolara,(što je oko 206 dinara) - u znak zahvalnosti kompanije.