NIJE KAKO SE MISLILO! Korona virus pretvara ljudske ćelije u ZOMBIJE koji puštaju izdanke i šire se po celom telu (FOTO)

Korona virus pretvara ljudske ćelije u zombije tako što ih podstiče da puštaju izdanke i šire se po celom telu, otkriva studija Univerziteta Kalifornije, u okviru koje su naučnici snimili mikroskopske fotografije celog procesa.

Na slikama se vidi kako zaražene ćelije puštaju izdanke, nalik na šiljke, tzv. filopodije, koje su ispunjene česticama virusa, a za koje naučnici veruju da bolest preko njih “surfuje” do zdravih ćelija, u koje ubrizgava virusni otrov, stvarajući nove "zombi ćelije".

Pročitajte još: Ovo je najrizičniji TRENUTAK u kojem se možete zaraziti korona virusom

Sve do sada naučnici su mislili da se virus kovida-19 prenosi kao i većina drugih virusa: tako što se zakači za zdravu ćeliju, pretvarajući je u mašinu za umnožavanje. Međutim, kod ljudi sa zdravim imunološkim sistemom organizam uspeva da se odbrani od većine virusa i spreči ih da se razmnože u prevelikom broju.

Najnovije otkriće navodi na zaključak da je kovid u nekom trenutku razvoja razvio rezervni plan za izbegavanje imunološkog sistema. Naučnici kažu da ovo otkriće označava “neverovatan skok” u borbi protiv korona virusa i da će možda otvoriti vrata mnoštvu novih metoda lečenja.

Nivan Krogan, profesor ćelijske i mlekularne farmokologije Univerziteta Kalifornije i rukovodilac studije, za LA Tajms kaže:

- Veoma je zlokobno što virus koristi drugačije mehanizme da zarazi druge ćelije pre nego što ubije ćeliju.

Pročitajte još: Ovo je NAJČEŠĆI SIMPTOM korona virusa koji većina ljudi ZANEMARUJE

Drugi virusi, uključujući i HIV i virus vaccinia, koji pripada porodici izazivača velikih boginja, takođe koriste filopodije za širenje infekcije u telu, ali profesor Krogan ističe da je veoma neobična brzina kojom kovid-19 izbacuje “izdanke”.

Neobičan je i njihov oblik - pružaju se iz ćelije prema drugim ćelijama kao grane na drvetu.

Mikrobiolog Univerziteta Kolumbije profesor Stiven Gof priznaje da otkriće “intrigira”, ali dodaje da ono ne mora nužno značiti da pipci služe kao drugi način širenja infekcije.

- Još ne znamo u kojoj fazi infekcije se to događa. Biće uzbudljivo da to otkrijemo - rekao je za LA Tajms.

Naučnici koji su učestvovali u studiji, objavljenoj u časopisu “Cell”, veruju da će otkriće pomoći u nalaženju terapije.

U studiji su učestvovali naučnici medicinskog centra "Maunt Sinaj" u Njujorku, "Roki Mauntin labsa" u Montani, Instituta "Paster" u Parizu i Univerziteta Frajburg u Nemačkoj.

Piter Openšo, profesor eksperimentalne medicine Kraljevskog koledža u Londonu, kaže da je virus “iznenađujuće” vešt u izbegavanju imunološkog sistema, iako je prešao sa životinja na ljude pre samo šest meseci. Prema njegovim rečima, obično prođu godine zajedničkog života sa ljudima pre nego što virus razvije tu veštinu.

- Ono što nas iznenađuje kod ovog novog virusa jeste činjenica da je tek nedavno prešao sa slepih miševa na ljude, a već ima mnoštvo imunoloških trikova u rukavu i utiče na ljudski imuni odgovor, šireći se na način kako to ne biste očekivali od virusa koji je tek prešao na ljude – kaže Openšo.

Pročitajte još: Evo zbog koje GREŠKE je došlo do BUKTANJA VIRUSA u Novom Pazaru

Mutirani soj korona virusa, koji je žestoko pogodio SAD, Veliku Britaniju i Italiju, infektivniji je skoro deset puta nego originalni virus koji se pojavio u Kini, prenosi „Dejli mejl“, pozivajući se na naučnike.

Agresivna verzija SARS-CoV-2, nazvana D614G, ima četiri-pet puta više „šiljaka“ koji štrče sa površine virusa i omogućavaju mu da se vezuje za ljudske ćelije. Ta karakteristika ga čini ne samo zaraznijim, već i stabilnijim i otpornijim.

Pročitajte još: RAZOTKRIVENO! Amerikanci su pre Kineza oboleli od korone, ali su mislili da je GRIP - postoji DOKAZ da je virus nastao u SAD!

Istraživanje naučnika instituta "Scripps Research" sada je potvrdilo da se mutirana verzija lakše spaja sa receptorima nego drugi sojevi.

Virusi s mutiranim genom, koji imaju više „izdanaka“, mnogo su zarazniji od drugih, kaže virolog dr Hajrin Čou, rukovodilac tog istraživanja.