Kako Srbi prave kuće? Na prozoru nana, U TEMELJU ZMIJA, na krovu KUKURUZ
Foto: Arhiva Novosti
Naši preci su gradili kuće od prirodnih materijala pronađenih u okolini koje odgovaraju vremenskim uslovima na mestu gde se nalaze. Krov je bio pokriven ćerpičem, šindrom ili slamom, a upravo ovi materijali su danas najtraženiji i najskuplji.
Pročitajte još: VANZEMALJCIMA smo pre 43 godine poslali PLOČU, nećete verovati šta je na njoj SNIMLJENO!
Kako se bira plac?
Najvažnije je bilo pronaći dobar plac, a pre nego što ga iskrče i izgrade kuću bilo je važno uveriti se da je mesto pravo. Ova provera se radila uz pomoć životinja.
Ako su životinje mirne i zanoće - plac je dobar.
Naime, puštali su na ispašu ovce, krave ili konje, pa ako su životinje mirne - mesto je odlično. Tamo gde stoka legne i zanoći - idealno je mesto za kuću.
Kako se bira mesto za kuću?
Postavi se kamenje na planiranom mestu, pa se ostavi nekoliko dana. Ukoliko se posle nekoliko dana ispod kamena nađu bubice, stonoge i slične životinjice, to je znak da je mesto dobro za život. U današnje vreme se stavljaju kante sa vodom, pa ukoliko upadnu bubice mesto je pogodno.
Početak gradnje je uvek u ponedeljak, nikako na praznik ili usred nedelje!
Kada počinje gradnja?
Gradnja uvek počinje u ponedeljak. Nikada se posao ne počinje u sred nedelje, na praznik ili dan kada se posti, sreda ili petak. Na svaki ugao se postavi grumen tamjana i zapali, a zakolje se petao, ovan ili svinja, kako u kom kraju. Ovo je veoma važan običaj, jer se tako "prinosi žrtva" i osigura da niko neće stradati tokom gradnje.
Krov se ukrasi, a domaćica umesi pogaču i spremi dobar ručak.
Kako se gradi krov?
Kada se stigne do krova domaćica napravi pogaču, a na "rogovi" se ukrase parčetom pogače, klipom kukuruza, cvećem, zavisi šta raste i cveta u tom trenutku. Tog dana se ponovo pravi bogat ručak.
Šta se unosi u kuću?
U kuću se unosi vatra sa starog ognjišta, a prva ulazi mačka, pa deca sa pogačom, malo soli i bokalom vode.
Zna se gde šta stoji
Ispred kuće je uvek bila bašta sa cvećem (šeboj, karanfil, bosiljak, neven, božur, nana, zdravac...) , a u dvorištu su: vajat, ambar, mlekar, koš. U donjoj avliji su bili torovi za stoku, drvljanik.
Pročitajte još: 1999. otkriveno SVETILIŠTE: Staro je 4.300 godina, a kraj drvenih stubova pronađene su lobanje dece i žena
Ispred kuće se sadio drvored bagrema ili duda, a u dvorištu voće: jabuke, kajsije, kruške... Bunar je bio pokriven santračem, limenim krovom koji je ukrašavan zvončićima, a oko bunara je cveće i nana. Bunar se kitio za Đurđevdan i Božić.