Ovu BABU cela Srbija poštuje: Znamo joj samo IME, a ima veze sa DRUGIM SRPSKIM USTANKOM

23. 06. 2020. 000000 15:00

Foto: Depozit ilustracija

Tačno prezime, mesto i datum rođenja baba Višnje nisu poznati. Možda je rođena u selu Donja Trepča, u zaseoku Orlovak i možda se prezivala Urošević, ali istoričari sve do danas o njenom poreklu nisu saglasni.

Čija god da je bila i kako god da se prezivala u istoriji je, pre svega upamćena kao - baba! Baba Višnja bila je majka je kneza Miloša i rodonačelnica dinastije Obrenović!

Pročitajte još: Kralj Milutin je podigao 40 zadužbina, a jedna je U SRCU JERUSALIMA: Za praznik Svetog Save liturgija je na SRPSKOM

Višnja se 1765. godine udala za Obrena Martinovića. Sa njim imala troje dece - Jakova, Milana i Stanu. Obren je umro oko 1780. i Višnja se preudala za Teodora Mihailovića iz Gornje Dobrinje.

Teodorov deda zvao se Miloš, pa je po njemu nazvan i Višnjin prvi sin u braku sa Teodorom. I u ovom braku Višnja je imala troje dece - Miloša, Jovana i Jevrema. Sva trojica su rođeni u selu Gornja Dobrinja kraj Požege.

Višnja nije imala mnogo sreće u životu, ali je bila veliki borac. Kao i njen prvi muž i Teodor je umro i to 1802. godine. Posle nekog vremena, Jakov i Milan, njeni sinovi iz prvog braka koji su već bili odrasli i samostalni ljudi, pozvali su majku da sa mlađom decom dođe da živi kod njih u Brusnicu.

Pročitajte još: Bolesni ozdravljali, nerotkinje RAĐALE... Svi govore o SRPSKOJ CRKVI u kojoj se dešavaju čuda! (FOTO)

Iako od drugog oca, Miloš, Jovan i Jevrem uzeli su prezime svoje polubraće po majci i tako su postali Obrenovići, s tim da su ponekad koristili i prezime dobijeno po svom ocu pa su se potpisivali kao Obrenović Teodorović.

Do Prvog srpskog ustanka Jakov i Milan Obrenović su se bavili trgovinom stoke, a u taj posao su uveli i svog polubrata Miloša koji će, u godinama koje su usledile, postati jedan od najbogatijih ljudi, vođa Drugog srpskog ustanka i knez Srbije.

Baba Višnja, kako su je još za života svi zvali, nije dočekala da vidi sinovljev uspon do moći. Umrla je 18. juna 1817. godine, pred sam kraj Drugog srpskog ustanka.

Sahranjena je u dvorištu manastira Vraćevšnica u blizini Gornjeg Milanovca.