Da li je prva kafana otvorena u BEOGRADU ili ju je Srbin Đura otvorio u BEČU? Dajemo vam ODGOVOR
Da li je prvu kafanu u Beču 1683. godine otvorio "naše gore list" Franjo Đura Kolčić rodom iz Sombora, ili Jirži Francišek Kulčicki, rodom iz grada Samobora u tadašnjoj Galiciji (Poljskoj) današnjem Sambiru u Ukrajini, manje je važno od činjenice da su u "Carstvujušćoj Vieni" tek posle povlačenja Turske vojske ispod zidina ovog grada saznali za kafu koja je u "nebrojenim džakovima" ostala iza zavojevača.
Kafana, prva u Beču zvala se "Zrno zelenog pasulja". Iako se tvrdi da je prva kafana otvorena u Beogradu 1.422 godine na Dorćolu i da se tu "pila kafa i pušile nargile", to po svemu sudeći nije tačno kao ni podatak da je prva kafana u Carigradu otvorena dve godine ranije. Pre će biti da su to bile neke mahane jer je kafa stigla u Evropu 1.555 kada se pojavila na dvoru u Carigradu. Kažu donela su je dvojica Sirijaca. Objekat u kome se pripremala kafa nazvan je, logično Kafana (U Srbiji se kafana odomaćila posle povratka Turaka u Beograd tek posle 1783.) .Sultan je čak jednom doneo i ferman kojim je zabranio upotrebu kafe jer su "velikodostojnici previše kafenisali i zanemarivali državničke dužnosti".
Pročitajte još:Nikada nećete pogoditi ŠTA JEDU KOSMONAUTI: Iako im svemir miriše na ROŠTILJ, nije NI BLIZU toga
Posle Carigrada vešti trgovci prokrijumčarili su je u Mletke, kažu zajedno sa duvanom što objašnjava mnogo toga. U Veneciji je već 1.760 postojalo više od 200 kafana. Raširile su se po celoj Italiji toliko da su pojedini crkvenodostojnici smatrali da je treba zabraniti zbog toga što dolazi iz muslimanskih zemalja.
Na potezu je bio Papa Kliment sedmi koji je, kao što je i red, hteo lično da proveri "o kakvom se šejtanu radi". Papa Kliment sedmi je inače onaj Papa koji nije hteo da engleskom kralju Edvardu Henriju osmom poništi brak sa Katalinom od Aragona što je dovelo do odvajanja engleske crkve od Rima.
Nepopustljivi Papa je ipak, kažu, bio toliko oduševljen kafom da je odbacio predloge o zabrani kafe...
Ko zna, možda Englezi misle da je bio pod uticajem ovog napitka pa je rekao istorijsko ne njihovom suverenu koji je voleo da se često ženi, pa zato više preferiraju čaj. Žitelji Ostrva su se pravili Englezi više od 100 godina posle smrti Pape Klimenta sedmog, pa su prvu kafanu otvorili 1650. godine. I to u Oksfordu što je dokaz da kafa pomaže kod spremanja ispita. Za 25 godina su zatim Englezi otvorili više od 3.000 kafana.
Otvorili bi i više ali su bili zauzeti stvaranjem Imperije koju su naravno, širili na sve strane sveta istovremeno šireći i plantaže kafe. U tome su imali svesrdnu pomoć Holanđana, Francuza, Španaca...
Pročitajte još:Skinu odeću sa sebe, pa se međusobno ŠIBAJU KOPRIVAMA: Postoji RAZLOG zašto se vodi BITKA
Francuski kralj Luj četrnaesti je voleo toliko da pije kafu da je rešio da je gaji u Francuskoj. Nabavio je i sadnice od nekih lutajućih holandskih trgovaca ali je nekako shvatio da je klima u zemlji Gala ipak bolja za uzgoj vina nego kafe. Nije se pokolebao pa je zaslužan za prve staklenike podignute u Francuskoj. Ipak količine su bile male za velikog kralja injoš veću dvorsku kamarilu pa je Francuska poslala mornaricu da posadi nekoliko biljaka kafe na Martiniku. Posle Kariba na kojima je ubrzo bilo 15 miliona grmova kafe, nekako je prebačena i u Latinsku Ameriku.
Šta bi Brazil bio bez kafe (i fudbala)? Posle Južne Amerike, početkom 19. veka podignute su i prve plantaže kafe u Africi u Tanzaniji i Keniji, a zatim Angoli i Madagaskaru.
I sad se vraćamo na početak priče o kafi koju smo preskočili jer se i kafa "vratila" tamo odakle je i pošla u pohod - Afriku.
Naime, legenda kaže da je jedan etiopski pastir primetio da se njegove koze ponašaju čudno jer su jele neku biljku i da "nikako ne spavaju". ispričao je ovo nekim sveštenicima koji su, zarad molitvi i dugih noćnih bdenja, isprobali "čudnu biljku". Bilo je to negde u osmom veku da bi vek kasnije sa afričke visoravni kafa stigla do Arapskog poluostrva. Kažu da i reč kafa potiče od arapske reči " ghahweh" što znači vino jer su Arapi spravljali kafu tako što su je fermentirali.
Procvetala je i trgovina kafom a najčuveniji grad u kome se trgovalo "ovim bobicama" bio je Moka u Jemenu. Arapi su čuvali "tajnu kafe" ali su je u 16. veku ukrali neki putnici namernici iz Indije i preneli je i u to područje.
Možete li da zamislite jutro bez ovog napitka?