Remek-delo oružarstva - pištolj Sauer 38H

Uz neskrivenu dozu subjektivnosti, detaljnije ćemo opisati rafinirani Sauer 38H, jer po nekim kriterijumima prevazilazi proslavljene modele Valter PP/PPK, a pojedina tehnička rešenja su značajna zbog istorijske važnosti - uticaja na kasnije nastale pištolje.

Pročitajte još: Priča za sebe - mornarica NIKADA nije dobila patent za prigušivač

U periodu između dva svetska rata važila je potpuno drugačija percepcija trendova razvoja kratkocevnog oružja od sadašnje. Danas se civilnim korisnicima preporučuju modeli pištolja kalibra ne manjeg od 9x19 mm, kapaciteta okvira od 15 metaka i više. U prvoj polovini prošlog veka vladala su neka druga pravila i rezoni.

Sauerov odgovor na Valter PP

Karakteristične futrole i oznake na primercima korišćenim tokom rata, foto: M. MILANOVIĆ

Veliki broj zemalja je usvojilo i koristilo pištolje manjeg gabarita za vojne potrebe, a dominantni policijski kalibar bio je 7,65x17 mm.U Evropi agenti u civilu i obični građani masovno su koristili pištolje kalibra 6,35 mm. Osim toga, skoro revolucionarni Valter PP je uzdrmao ondašnje tržište objedinjenim kvalitativnim svojstvima i tehničkim rešenjima, izdignuvši lestvicu za komparaciju na znatno viši nivo.

Želeći da pariraju tržišnom uspehu PP i PPK koncepta, rukovodioci razvoja u "Saueru" su unapredili svoj predratni džepni pištolj u Model 1930, fiksne cevi i kapaciteta sedam metaka 7,65x17 mm i skoroo idealnih proporcija za skriveno nošenje. Sauer M1930 bio je prelazni oblik ka pištolju koji se pojavio doslovno u poslednji čas pred izbijanje najvećeg svetskog sukoba, a još uvek intrigira krugove poznavalaca te materije - Sauer 38H.

Bezbedno nošenje službenog pištolja

U odnosu na prethodnika, primenjeno je pregršt tehničkih unapređenja i novotarija. Okidanje SA/DA sistema se nametnulo kao obavezno, jer su Valter PP/PPK i Mauser HSc nudili bezbedno nošenje oružja s metkom u cevi i nenapetim mehanizmom. To je bilo i ostalo izuzetno važno svojstvo za policiju, a "Sauer" je ciljao upravo tu grupaciju svojim novitetom. Sistem rastavljanja oružja izaziva divljenje i pun respekt nemačkoj oružarskoj školi tog doba, jer se počinje bez imalo primene sile, pomeranjem tipske poluge locirane nešto ispred korena obarača. Za razliku od koncepta Valtera PP i brojnih kopija, nije potrebno pomeriti branik obarača, već samo povući navlaku unazad i nagore, kako bi se nastavio proces rasklapanja. Mehanička kočnica se nalazi na navlaci s leve strane, a ima drugačiji raspored u odnosu na tadašnje konkurente, jer blokira okidanje kada je u gornjem položaju.

Zasebna poluga dekokera, kojom se bezbedno otpušta ili napinje oroz smešten unutar sklopa oružja, foto: M. MILANOVIĆ

Prvi model sa polugom dekokera

Na ovom pištolju je prvi put primenjeno rešenje zasebne poluge dekokera, kojom se bezbedno otpušta ili napinje oroz smešten unutar sklopa oružja. Kasnije je dekoker postao obavezan detalj mehanizma SA/DA pištolja novije generacije, ali je izostavljena opcija manuelnog napinjanja spuštenog oroza u zadnji položaj. Primenjeno je sve što krasi savremene pištolje tog doba, a mogućnost brzog i fizički nezahtevnog napinjanja mehanizma u SA režim okidanja, vrhunska je prednost za strelca.

Idealno službeno oružje svoga doba

Izvrsna ergonomska svojstva, balans i rafinirano okidanje odgovaraju i strelcima nežnije konstitucije, foto: M. MILANOVIĆ

U praksi, ovo je značilo da u futroli ili džepu korisnik ima napunjen i spreman pištolj vrsne mehanike i odlične preciznosti za taj kalibar, pouzdanog sistema funkcionisanja i bez štrčećih spoljnih komandi, koje mogu da zapnu prilikom potezanja. Uvežbani strelac posle neophodnog "upoznavanja" s oružjem, stiče refleksnu radnju da prilikom dovođenja oružja u nišansku liniju jednovremeno i spušta polugu dekokera, napinjući oroz za prvi hitac u SA modu. Dok je DA opaljenje prvog metka ostavljeno za potencijalne "stani-pani" situacije kada nema vremena za bilo kakvo dodatno manipulisanje komandama.

Inicijalno pojavljivanje ovog modela neposredno pred početak Drugog svetskog rata doprinelo je da se oko 250.000 primeraka nađe u službenoj upotrebi raznorodnih pripadnika ondašnjih nemačkih oružanih snaga. Iako je vrlo mali broj pištolja 38H izrađen i u kalibrima 9 mm(k) i 6,35 mm, te sa ramom od aluminijumske legure, skoro svi ostali su bili upravo kalibra 7,65 mm i dodeljivani su delu starešina višeg ranga, policajcima, pripadnicima vazduhoplovstva (uključujući padobranske jedinice) i oklopnih jedinica, ali i političkim zvaničnicima Rajha.

Cev poput ogledala

Rasklopljen pištolj, foto: M. MILANOVIĆ

Podsticaj da napišemo tekst o ovom istorijski vrednom pištolju, osnažen je prilikom da testiramo jedan od dobro očuvanih primeraka. Osim delimično skinute površinske zaštite, svi ostali bitni delovi sklopa su u savršenom stanju. Cev ima očuvane trase i sija poput ogledala, mehanizam funkcioniše doslovno bez greške, zazori su minimalni, a pri manuelnom kontaktu se registruje najviši mogući kriterijum odabranog materijala, mehaničke obrade, preciznosti uklapanja i pouzdanosti mehanizma.

Sve na ovom pištolju je u pravom smislu te reči - savršeno, ukoliko ste pobornik "stare škole" oružarstva. Estetski prikladne linije, ergonomija u dlanu prosečne i manje šake, sasvim jasni i pregledni nišani, jasno i definisano okidanje, izvrstan položaj i funkcija komandi - pravi pruski pristup koji i obrađenom komadu čelika uspeva da dodeli aristokratsku notu.

Osim delimično skinute površinske zaštite, svi ostali bitni delovi sklopa su u savršenom stanju, foto: M. MILANOVIĆ

Pročitajte još: Ratnik iz opkoljenog Lenjingrada - PPS-42 i PPS-43

Kao jedan od najistaknutijih primeraka tevtonske inventivnosti, Sauer 38H uživaće poštovanje poznavalaca oružja, iako mu okolnosti nisu dozvolile da u jednom momentu iskaže sve kvalitete, jer ipak je to pravi relikt jednog doba i ambijenta koji predstavlja civilizacijsku zaostavštinu.
Milan MILANOVIĆ