Sunce zalazi iza DESNOG RAMENA Sfinge: Uzburkan naučni svet, svi govore o JEDNOM

To što je video i zatekao u blizini Sfinge, podstaklo je egiptologa Zahi Havasa da načini fotografiju koja će, kako se smatra, uneti „revoluciju“ u pristupu istoriji drevnog Egipta, pogotovo u pitanjima vezanim za njihovo poznavanje astronomije i kretanje nebeskih tela!

Pročitaje još: Arapi su vrištali od straha, a iz vina su izbijale varnice: Šta se krije na VRHU PIRAMIDA?

Havas je, naime, zaključio da zalazak sunca iznad desnog ramena ovog kolosa lavljeg tela i ljudske glave dokazuje da je njegova pozicija usklađena sa prolećnim ekvinocijumom – jednim od dva dana u godini kada su dan i noć jednakog trajanja. Egipatsko Ministarstvo za starine objavilo je sliku, a list „Egipat danas“ piše da se „tradicionalno, pozicija Sfinge nije smatrala kao posebno značajna“ i da je dugo bilo smatrano da su „Egipćani našli stenu i pretvorili je u sfingu“. Oni, kao i magazin „NJuzvik“, prenose reči poznatog arheologa i egiptologa Havasa da „pozicioniranje Sfinge pokazuje izvanrednu naučnu superiornost drevnih Egipćana“.

Zabranjivao istraživanja

Zahi Havas je do „islamskog proleća“ 2011. godine bio na čelu Ministarstva za antikvitete Egipta, ali je njegov uticaj ostao. Poznat je po tvrdnjama da piramide ne kriju nikakve misterije i sve one koji su postavljali razne teorije o njihovoj funkciji i poreklu nazvao je „piramidiotima“.

Nije se ustručavao da zabranjuje istraživanja a naročito se „proslavio“ 1993. godine kada je Gantenbrinkovu ekipu, koja je u Keopsovoj piramidi otkrila tunele prečnika 20 centimetara u kojima se nalaze vratašca sa bakarnom kvakom, naterao da za manje od jednog dana napusti Egipat!

Sada veruje da ima ubedljiv dokaz da je Sfinga bila izgrađena uz korišćenje astronomskih kalkulacija i da je njen položaj određen u odnosu na kretanje Sunca u toku prolećne ravnodnevice. Koliko god bilo neobično da to do sada još nije primećeno, doktor Havas navodi u „NJuzviku“ da „Zalazak sunca između Keopsove i Kefrenove piramide ukazuje na astronomsku povezanost ovih građevina i Sfinge“.

Roberta Buvala, belgijskog građevinskog inženjera sa talentom za astronomiju, svi su ignorisali kada je tvrdio da je Sfinga okrenuta istoku i izlazećem suncu kao jasan marker za prolećni ekvinocijum. On je dokazivao da su tri piramide – Keopsova, Kefrenova i Mikerinova – poravnate sa zvezdama u sazvežđu Oriona. Prvobitno, Sfinga je imala lavlju glavu, a sunce se tada u vreme prolećnog ekvinocijuma rađalo u konstelaciji Lava.

Dok ortodoksni egiptolozi tvrde da su tragovi erozije na Sfingi nastali tokom vremena usled kiša i vetrova, Buval i Robert Šok, američki profesor prirodnih nauka, ukazali su da Sfinga leži na rubu Sahare, u regionu koji je bezvodan poslednjih 5000 godina i nije mogla da bude izložena vlagi i eroziji, pa su se promene na njoj dogodile ranije, kada je bilo kiša. Dakle, Sfinga je starija i pada u vodu priča da ju je podigao Kefren, Keopsov sin.

Piramide rotirane kao kazaljke?

Buval i Šok su svrstani u „piramidiote“, ali ne i inženjer Glen Deš kada je 2018. godine u „Žurnalu drevne egipatske arhitekture“ objavio studiju u kojoj je obrazložio „upadljivo poravnanje položaja piramida u odnosu na jesenji ekvinocijum“.

Glen je napisao da su Velika, Kefrenova i Crvena piramida tako podignute da imaju vrlo malu grešku u orijentaciji, jer su blago rotirane u odnosu na kretanje kazaljke na satu!
- Nažalost, drevni Egipćani nisu ostavili inženjerske nacrte ili arhitektonske planove koji bi nam pružili tehničko objašnjenje takvog poduhvata, a nije pronađeno da su imali kompas ili sofisticiranu opremu kojom bi izvršili merenja prilikom utvrđivanja položaja svojih hramova ili piramida  -rekao je Deš za „NJuzvik“.

Pročitaje još: Otkriveno kako su nastale piramide? Na isti način dogodilo se nešto i na Tibetu, a o tome postoji strogo čuvan SNIMAK

Glen Deš pretpostavlja da su koristili tehniku – „štapa i kanapa“, poznatu kao „indijski metod kruga“. Na dan ekvinocijuma je poboden štap i, pomoću kanapa, označavane tačke na vrhu njegove senke; vrh senke bi išao u pravoj liniji sa istoka na zapad, tako da je na kraju dana dobijeno kretanje sunca sa tačnim položajima i mestima izlaska i zalaska.