"Porodice neće postojati, ljubav će biti poražena, a rađanje će biti kontrolisano KISEONIKOM": Šta čeka svet?!

"Vrli novi svet“ Oldusa Hakslija objavljen je 1932. godine. Vizija budućnosti nije delovala optimistično, jer nije prijatna ideja da će svet biti uređen tako da decu ne rađaju majke, već se odgajaju u kanistrima, da porodica ne postoji, da svi su pod dejstvom posebne vrste droge, da ljubav je poražena kategorija i da se podstiče ideja da treba imati što više seksualnih partnera, za koje se ne treba emotivno vezivati.

Pročitajte još: Dobro pogledajte ovu DUGMAD i ako ih na nečijim rukama VIDITE, znaćete ko je taj ČOVEK

Sve, čini se, ide ka tome, osim što je autor „prevideo“ istopolne brakove. Takođe, postoji jasna podela ljudi po „kategorijama“, odnosno – namenski su uzgojeni oni koji će biti na čelnim pozicijama, baš kao – obični „šrafovi“, kojima je u embrionalnom razvoju ukinut kiseonika da ne budu previše pametni i fizički jaki i privlačni. Tako će biti zadovoljni svojim životom „na traci“, i nema razloga za pobunu.

Haksli je nekako „video“ stvari, pišući antiutopijski roman. Reklo bi se da je ipak mogao da nasluti kuda idemo, jer je imao informacije „iz prve ruke“ - iz sopstvene porodice.

Perjanica eugenike

Oldusov deda, britanski zoolog Tomas Henri Haksli (1825–1895) bio je poznat i kao „Darvinov buldog“, zato što je zdušno zastupao teoriju evolucije. Istaknuti nevernik, koristio je termin „agnostik“.

Otac, biolog ser Džulijan Soler Haklsi (1887-1975) bio je prvi generalni direktor UNESKO, sekretar britanskog Zoološkog društva i zakleti zagovornik Darvinove ideje prirodne selekcije. Bio je istaknuti član Britanskog društva za eugeniku.

Bio je jedan od mnogih intelektualaca tog doba koji su verovali da je najniža klasa u društvu genetski inferiorna. Godine 1941. je napisao:

„Najniži slojevi, navodno manje dobro obdareni, reprodukuju se relativno brzo. Stoga ih treba naučiti metodama kontrole rađanja; ne smeju da imaju previše lak pristup pomoći ili bolničkom lečenju… Ne bi trebalo previše olakšati proizvodnju i preživljavanje dece; duga nezaposlenost trebalo bi da bude osnova za sterilizaciju“…

Džulijan je bio transhumanista

Godine 1957. njegov sin Džulijan Haksli je skovao termin „transhumanizam“ za stav da bi ljudi trebalo da se poboljšaju kroz nauku i tehnologiju, ne odstupajući od ideje da bi tome doprinelo i probiranje“ stanovništva, odnosno - eugenika.

Koliko su ovi stavovi uticali na poznatijeg brata, Oldusa (1894-1963)? On je bio engleski pisac i filozof, diplomirao na Oksfordu. Živeo je u Los Anđelesu i sedam puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Od samog početka se posvetio kritici društva, pa su prvi romani bili satire.

Džordžu Orvelu je 21. oktobra 1949. poslao pismo u kojem mu je čestitao na izlasku romana „1984“ i u njemu  predvideo: „U sledećoj generaciji verujem da će svetski lideri otkriti da su kondicioniranje i narkohidnoza novorođenčadi efikasniji kao instrumenti vlasti nego klubovi i zatvori, i da požuda za vlašću može biti pdjednako u potpunosti zadovoljena ako se ljudi nauče da vole svoju servilnost tako što ih šibaju i udaraju dok ne postanu poslušni.“

Pročitajte još: Ruski naučnik tvrdi da vanzemaljci postoje, a on zna gde i kako nas kontrolišu

NJegova zabrinutost zbog budućnosti kakvu bi razvijeni svet mogao sebi da napravi bila je velika, pa je u spisima i razgovorima dao neka upozorenja. U televizijskom intervjuu iz 1958. godine Haksli je izneo nekoliko zabrinutosti: teškoće i opasnosti od svetske prenaseljenosti; tendencija ka izrazito hijerarhijskoj društvenoj organizaciji; presudni značaj procene upotrebe tehnologije u masovnim društvima; tendencija promovisanja savremenih političara u naivnoj javnosti kao dobro plasiranih proizvoda.

Očigledno, bio je dobro upućen i više nego inteligentan da proceni kako će se stvari odvijati. Bez obzira na razilaženja u stavovima, posmrtno slovo Oldusu je decembra 1963. godine izgovorio stariji brat Džulijan.