Vernici, počinje uskršnji post: Evo šta treba da znate i ko NIKAKO NE SME DA POSTI

Šta post istinski predstavlja i znači, i da li svakome i na koji način pomaže, pogotovo kada traje ovako dugo, objašnjava psiholog psihoterapeut Aleksandra Janković:

- Pre svega, post je vrsta molitve u kojoj treba doći do najboljeg u sebi, bez gordosti i pridikovanja drugima. To kažem, jer u dugom postu, već nakon prvih nekoliko dana, može da se ispolji nepoznata priroda ponašanja onoga koji posti. Određene osobe bivaju preplavljene čudnim osećanjima, zbog kojih postaju razdražljive i svadljive, sve im smeta. Često se dogodi i da veseli ljudi postanu napeti i namćorasti. Takvo ponašanje nije prihvatljivo, jer post podrazumeva uzdržavanje ne samo u hrani i piću, već i u odnosu prema drugima.

Pročitajte još: ZAČINI UMESTO LEKOVA: Kućnu apoteku vam može zameniti ŠPAJZ

Da li je post zdrav?

- Post je apsolutno zdrav u svakom smislu reči. Drugačijim načinom ishrane organizam se čisti od svih oblika teške, masne i kalorične hrane. Suština posta nije samo u uzdržavanju već i u racionalnom konzumiranju dozvoljenih namirnica. Nema mesa, pa samim tim ni proteina, ali zato je tu gomila ugljenih hidrata, koji takođe mogu dovesti do disbalansa u organizmu, ukoliko se ne vodi računa. “Posni gurmani” će i ovde naći način da se ponašaju kao pravi hedonisti, nespremni da sebi uskrate bilo šta od ukusnih posnih zalogaja. Shodno tome, na kraju posta će se suočiti sa prekomernim kilogramima i ispražnjenim novčanikom.

Može li svako da posti?

- Postu ne bi smeli da se izlažu trudnice, oboleli od tuberkuloze, bolesnici na hemoterapiji i oni posle teških operacija, kao i drugi ozbiljno bolesni i rekonvalescenti. Nije poželjno da poste ni stari i onemoćali, deca u razvoju, anemične osobe, kao ni žene u generativnom dobu između 15. i 45. godine. Međutim, dešava se da bez obzira na protivljenje lekara, bolesnici ulaze u post u kome doživljavaju duhovno, kao i fizičko isceljenje. Mogu da poste zdrave odrasle osobe koje imaju povišene masnoće u krvi, kao i gojazni. Pod nadzorom lekara mogu da poste i dijabetičari.

Kako se odražava na zdravlje?

- Današnju ishranu karakterišu preobilni i nepravilno izbalansirani obroci. U njima je previše masnoće, crvenog mesa, hleba, a premalo mlečnih proizvoda, povrća i voća. Zato post dobro dođe da bi se organizam, makar za izvesno vreme, oslobodio kalorijskog pritiska.

Pročitajte još: Srbi hrle u manastir kod Kruševca: U njemu živi samo monah Jakov, a zbog onoga što ČUVA vernici se UVEK VRAĆAJU

Međutim, i u postu treba biti oprezan, da se ne bi upalo u zamku jednoličnog unošenja krompira, pirinča, džema, belog hleba... Ukoliko se bez razmišljanja unose svi navedeni ugljeni hidrati, posle 40 dana posta može da se dogodi da se pojave vrtoglavica, anemija, dekoncentrisanost, čak i depresija.