"МЕНИ су најважније свари моја деца, муж и кућа."
Чувена Марија из серије "Отписани" напустила нас је 3. децембра 2012. године, а због њеног одласка туговала је цела бивша Југославија.
Легенда Злата Петковић, рођена је у Сврљигу 11. фебруара 1954. године, а поред тога што је била глумица, Злата је била и бивша Мис Југославије, супруга композитора Александра Сање Илића и сестра музичара Дејана Петковића.
Иако је с родитељима, мајком Милицом и оцем Бориславом живела и одрастала у Нишу, сплетом околности рођена је у Сврљигу. У зиму 1954. године, мајка Милица је дошла у Сврљиг да обиђе мужевљеве родитеље, где је и морала да остане због великог невремена и снега.
Тако је и Злата рођена баш у овом граду, а она је током целог свог живота, у свим интервјуима и разговорима, истицала да је Сврљижанка и да воли свој Сврљиг.
Позната глумица има синове Гвоздена и Андреја, а три деценије била је у срећном и успешном браку са композитором Александром Сањом Илићем. Своју љубав према Сврљигу пренела је и на своју децу, који стално долазе у овај град на југу Србије. Они су били пре неколико година на откривању споменика у централном парку у Сврљигу.
Злата Петковић је 1971. године проглашена за мис Југославије, а у Токију исте године добила је титулу мис фотогеничности света. Телевизијска публика је највише памти по улози Марије у ТВ серији "Повратак отписаних".
"За љубав са Златом кривац је једна дечја приредба. Љубав је трајала 30 година. Отишла је како је отишла... Није морало тако да деси... Нисам стигао ни да јој кажем колико је волим. Пала је само и отишла у болницу. Лекари су је држали у вештачкој коми, али јој није било спаса.
Код глумаца је проблем што их све памте по једном лику. Моја Злата није хтела да буде само Марија из "Отписаних". Она је водила више рачуна о нама него о својој каријери. Кад сам је питао зашто то ради, одговорила ми је: "Мени су најважније свари моја деца, муж и кућа." Могла је њена каријера да буде већа, али она није хтела никако да се обнажи на филму. Она је имала идеју како ће то да гради и нико није могао да је одврати," испричао је својевремено њен супруг Сања Илић за Курир.
Злата је глуму уписала у Београду у класи Огњенке Милићевић.
"После тога сам на београдској Академији драмских уметности положила пријемни у класи Студирала сам са Богданом Диклићем, Радошем Бајићем, Лазом Ристовским, Славољубом Фишековићем, Иваном Клеменцом, Срђаном Дедићем, Снежаном Савић, Љиљаном Стјепановић, Горданом Косановић и Горданом Павлов. Била је то одлична класа и много смо се дружили. Више времена проводили смо заједно него са својим породицама. Сећам се како сам са Диклићем спремала испите, ја сам читала, а он је слушао," рекла је Злата својевремено за медије.
А после прве године студија, Злата је заиграла и улогу маме јер је, у јулу 1973. године, са деветнаест година донела на свет првог сина Гвоздена, а у том браку о коме је ретко говорила остала је десет година.
"Гвозден и његов отац не воле да се експонирају, тако да ни ја не помињем име свог првог супруга. Била је то студентска љубав. Моји су били против тога да се тако млада вежем и удам, а ја сам, као и свако у тим годинама, радила по своме. Била сам заљубљена и срећна. У том тренутку желела сам дете и родила сам га," рекла је у једном од последњих интервјуа.
Злату сви памте као илегалку Марију. Како је сама сведочила, својеврсно "проклетство" те роле, нашироко популарне у народу, пратило ју је у наставку каријере која је била на самом почетку, јер је нико потом није звао да снима из страха од "сенке упечатљиве партизанке".
"Аца Ђорђевић позвао ме је да глумим у филму, а касније и у серији "Отписани". Сећам се да ми је предочио како ме чека невероватна популарност, што тада нисам озбиљно схватила. Снимали смо годину дана, сваку епизоду по један месец, као филм. Било је то феноменално искуство јер сам на почетку каријере добила прилику да радим са бардовима нашег глумишта. Док смо снимали, нисмо били свесни шта у ствари радимо и шта ће та серија значити и за домаћу кинематографију и за сваког од нас понаособ. Годинама након тога поистовећивали су ме са ликом Марије Симеуновић, а где год сам путовала људи су ме прихватали са одушевљењем. Али ова улога била је мач са две оштрице, пошто ме дуго после ње нико није звао да снимам нешто ново. Редитељи су се плашили да ће публика у мени и даље видети Марију."
Била је једно од омиљених ТВ лица, а пошто је припадала првој постави забављача, наступала је и за Јосипа Броза Тита, што је у то време била велика привилегија. Почетком осамдесетих са Предрагом - Цунетом Гојковићем и Предрагом Живковићем Тозовцем водила је тада најпопуларнији шоу Фолк парада који је снимала све до дана пред свој други порођај, када је са архитектом и познатим музичарем Сањом Илићем добила другог сина Андреја.
Последње три деценије највише је радила у позоришту, свом матичном Југословенском драмском, и другима, што јој је увек и била жеља. Неретко је одбијала улоге због чега су многи мислили да се повукла из света глуме, а њене последње роле биле су у серијама "Љубав и мржња", "Село гори а баба се чешља" и у представи "Живот у тесним ципелама" Душана Ковачевића у Звездара театру.
"Схватила сам да ме има превише и да то може да буде контрапродуктивно. Дошло је до засићења, али и до пада квалитета филмова и серија. Многе сам улоге одбијала, а како сам била у позицији да бирам, ниједног тренутка нисам се двоумила да ли да уђем у нешто иза чега не бих могла да стојим. Посветила сам се позоришту и путујућим трупама. Све ове године радим у оној мери колико ми одговара, па ми је чудно када ме људи питају зашто ме нема. Чим вас нема на телевизији, као да не постојите. А ја сам врло одређена у својим хтењима и приоритетима. Никада нисам јурила ни за чим и мислим да је то велика предност, нисам била под притиском да нешто морам. Радила сам само оно што сам хтела и волела," била је искрена глумачка хероина.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
